Прошле су три године откако је свијет напустио велики Небојша Глоговац, један од оних које су називали владарима свих сцена и кадрова. Човјеку који је у свакој улози био свој и другачији Александар Ђуришић је посветио књигу “Глоги” која доноси много нових детаља о непрежаљеном српском глумцу.
Књигу је објавила издавачка кућа “Вукотић медија” из Београда, а читаоци ће међу њеним корицама прочитати зашто је Глоговац одбио Анђелину Џоли када му је понуђена улога у њеном редитељском дебију “У земљи крви и меда” о рату у БиХ, а прихватио да буде Дража Михаиловић у серији “Равна Гора” Радоша Бајића, те шта му је значила Црвена звезда и које су га страсти опсједале.
Александар Ђуришић је између осталог открио како је Глоговац осам пута полагао возачки у Панчеву, те како је тих осам пута у њему пробудило велики инат па је постао љубитељ вожње, аутомобила и мотора. Глоговац је сматрао да је сјајан возач, али да би то мишљење ријетко који његов сувозач потврдио. Наиме глумац је обожавао лудачке вожње што је скоро све сапутнике доводило до ивице нервног слома. Како наводи Ђуришић то је била Глоговчева страст, која је плашила друге.
- О највољенијем српском глумцу у књизи су проговорили глумци Војин Ћетковић, Наташа Нинковић, Аница Добра, Жарко Лаушевић, Раде Шербеџија, Никола Ђуричко, Никола Пејаковић, те редитељи Вида Огњеновић, Паоло Мађели, Јагош Марковић и Александар Поповски - наводи издавач.
Поред њих у књизи говоре и жене које је глумац волио и које су њега вољеле, али и кумови, пријатељи, људи који су били са њим када није био на сцени, када се “саплитао” о сопствени таленат и када му је требало снаге да се попне на глумачки трон, са којег никада није сишао.
Како је живио, волио и плакао Небојша Глоговац, неке су од централних тема о којима говори ова књига освјетљавајући пред једног другачијег Глоговца.
Свједочења најближих откривају непознате детаље из његовог живота. На страницама књиге “Глоги” записано је како је Глоговац као момак радио у продавници музичких уређаја, шта му се све дешавало док је стопирао од Панчева до Београда, зашто му се на пријемном испиту на Академији тресла нога и како су за све велике улоге и највећи редитељи послије тога тражили и јурили баш њега. Спознајемо да су Лобања, Шоне, Шонси, Глоги, Панчевац само неки од надимака које је имао.
У тексту који прати представљање књиге наведено је да је Глоговац био свој и неосвојив, да се давао коме је хтио, те да заузврат није тражио ништа.
У књизи су и први пут објављене пјесме које је велики глумац писао само за своју душу.
