Срби у Сарајеву од 1992. до 1995. године били су подвргнути двострукој блокади и кампањи терора коју је СДА планирала на највишем државном нивоу, а коју је спровео удружени злочиначки подухват који је обухватио све бошњачке државне институције.
Ово се, између осталог, наводи у једном од закључака Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, а који је објављен јуче.
- Један од специфичних аспеката ове терористичке кампање било је стварање широке мреже приватних затвора под вођством војних јединица под командом СДА, у којима су почињена најгора звјерства (мучења и групна силовања). Овој кампањи терора претходила је, и уз њу се спроводила, кампања дискриминације и демонизације усмјерена на српске грађане Сарајева, који су сведени на ниво искључених грађана. У Сарајеву од 1992. до 1995. године животи Срба нису били битни- пише у једном од закључака извјештаја, који садржи 1.250 страна и на којем је радило шест међународних стручњака - Валтер Маношек, Дарко Танасковић, Лоренс Арманд Френш, Ђузепе Захариа, Виктор Безрученко и Патрик Бериот.
У извјештају се наводи и то да су медији и невладине организације одиграли главну улогу у кампањи демонизације, ширећи лажне информације и фокусирајући своју пажњу и саосјећање искључиво на врло стварне патње муслиманских грађана, истовремено потпуно занемарујући патње српских грађана.
- Масовни егзодус грађана који су са собом понијели ешумиране остатке својих најмилијих био је догађај без преседана у историји грађанских ратова. Готово сви починиоци злочина над српским грађанима избјегли су правду уз активну помоћ бошњачких државних институција- наводи се у извјештају.
У самом извјештају до детаља су описани поједини догађаји, као што су формирање паравојних формација "Зелене беретке" и "Патриотска лиге" те злочини и криминалне активности, како су навели, "сарајевских криминалаца", а на која се нису обазирали органи реда, који су систематски очишћени од Срба.
- Српски цивили су физички злостављани и убијани током хапшења и боравка у локалним затворима. Главни мотив ових убистава била је етничка мржња. То је погоршано жељом да се освети за поновљене војне неуспјехе АРБиХ убијањем невиних српских цивила. Многа убиства су такође мотивисана чисто криминалним интересом за крађу драгоцјености и заузимања станова српских жртава- истиче се у извјештају, у којем се додаје и да су многи заповједници АРБиХ наредили својим војницима да Србе изводе из њихових станова ради одузимања имовине.
- Неки од ових Срба никада се нису вратили кући, а њихова судбина није позната до данас- наводи се у извјештају.
Подсјећања ради, Независну међународну комисију за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године именовала је Влада Републике Српске у мају 2019. године, а с извјештајем се упознала 23. октобра 2020. године.
