Цијена злата пала је данас за два одсто на око 4.570 долара по унци и на путу је највећег недјељног пада од 1983. године.

До тога је дошло јер је ескалација тензија на Блиском истоку довела до вртоглавог раста цијена енергије и поткопала наде за краткорочно смањење каматних стопа, пренио је Трејдинг економикс.

Овај племенити метал наставио је да губи вриједност након извјештаја да Пентагон распоређује три ратна брода и хиљаде маринаца у регион, што је навело трговце да урачунају 50 одсто шанси за повећање каматне стопе Федералних резерви (ФЕД) до октобра усљед страхова од одрживе инфлације.

Цијена сигурног метала падала је сваке недјеље од америчко-израелских напада на Иран прошлог мјесеца, под притиском растућих приноса државних обвезница, јачег долара и остваривања профита, јер су инвеститори ликвидирали позиције како би надокнадили губитке на другим мјестима.

Федералне резерве, Европска централна банка, Банка Енглеске и Банка Јапана су раније ове недјеље задржали каматне стопе на стабилном нивоу, али су сигнализирале спремност да додатно пооштре монетарну политику ако инфлаторни притисци потрају.