Хрватска је 3. марта прије 32 године, нападом на тадашњи Босански Брод, извршила отворену агресију, док је 26. марта регуларна хрватска војска у селу Сијековац починила крвави злочин над невиним Србима, ослањајући се на паравојне формације из БиХ - ХВО и злогласну "Патриотску лигу", изјавио је Срни почасни генерал Војске Републике Српске Благоје Ковачевић.

- Отцијепљена Хрватска отворено је промовисала исте циљеве и поступке као и за вријеме НДХ од 1941. до 1945. године, а жеља хрватског руководства о успостављању државне границе на Сави и Дрини нимало није изблиједила, као ни она да на том широком простору не буде више српског народа - рекао је Ковачевић.

Према његовим ријечима, муслимани у такозваној РБиХ били су тада потребни да помогну у лакшем остварењу тог сна.

Челне странке муслиманског и хрватског народа у БиХ, почетком деведесетих година прошлог вијека, биле су у коалицији, али тај однос није био најискренији.

ХДЗ из БиХ слиједио је политику матичне истоимене странке из Хрватске и био у сагласности са СДА само у мјери остварења сопствених политичких циљева и помагао јој у борби против интереса српског народа.

Због тога је 3. марта 1992. године, истиче Ковачевић, тада већ међународно призната Хрватска нападом на ондашњи Босански Брод, извршила отворену агресију.

НАПАДИ НА СРБЕ У БРОДУ, СИЈЕКОВЦУ, КУПРЕСУ, РАВНОМ...

Упоредо са агресијом на Босански Брод, напади су настављени на подручју Купреса и села Равно, у залеђу Дубровника, што је био дефинитиван увод у крвави грађански и вјерски сукоб.

Одмах, послије сецесије од СФРЈ, крње Предсједништво такозване РБиХ почело је са организовањем и спровођењем словеначког и хрватског сценарија.

На територији коју су контролисале муслиманско-хрватске власти наредиле су опкољавање и блокирање касарни и других објеката ЈНА. Линија командовања у тадашњој ЈНА била је нарушена.

СУКОБИ У ПОДИЈЕЉЕНОМ МУП-у ТАДАШЊЕ БиХ

Први оружани сукоби полицијских снага подијељеног МУП-а у БиХ десили су се у Сарајеву. Урађено је тачно онако како је муслимански ратни лидер Алија Изетбеговић јавно изјавио: "Жртвоваћу мир ради суверене БиХ".

Ковачевић, који је предсједник Скупштине Републичке организације старјешина Војске Републике Српске, више пута је наглашавао да је главни кривац за избијање грађанског рата 1992. године у БиХ Алија Изетбеговић, који је са два важна међународна мировна споразума повукао потписе на наговор бившег америчког амбасадора Ворена Цимермана, али и због притиска СДА, која није жељела никаве договоре са Србима у БиХ.

Погажени су сви дотадашњи споразуми и договори установљени приликом формирања власти у БиХ и већ 3. априла 1992. године у 13.00 часова, да би прикупила што више опреме и наоружања. Специјална јединица /СЈ/ МУП-а такозване РБиХ из складишта опреме и наоружања, дотадашње заједничке специјалне јединице, на Кртељима код Бутмира, извукла је наоружање, специјална возила и другу опрему.

Да би спријечили ово неовлаштено поступање СЈ МУП-а такозване РБиХ и потпуно заузимање објекта "Кртељи", интервенисала је већ успостављена Полицијска јединица резервног састава МУП-а Републике српског народа БиХ у садејству са јединицом Територијалне одбране /ТО/ из Војковића.

Дошло је до употребе оружја и српске снаге су у току ноћи између 3. и 4. априла овладале базом "Кртељи", а СЈ МУП-а такозване РБиХ се под притиском српских снага повукла према Бутмиру.

Након ових догађаја, 4. априла 1992. године крње Предсједништво такозване РБиХ прогласило је општу мобилизацију јединица ТО, МУП-а и Цивилне заштите и већ сљедеће ноћи муслиманске полицијске снаге напале су и заузеле Полицијску станицу у Новом Сарајеву, које је било већински насељено Србима.

Приликом заузимања Полицијске станице погинуо је полицајац Перо Петровић, Србин по националности, који се ту затекао на извршавању редовних полицијских задатака.

Овај догађај у Новом Сарајеву и на другим просторима такозване РБиХ, иако је било и ранијих сукоба и инцидената, попут убиства српског свата Николе Гардовића на Башчаршији, многи узимају као званични почетак рата.

СРПСКА ПОЛИЦИЈА ОДБРАНИЛА ШКОЛУ МУП-а НА ВРАЦАМА

Након ова два оружана сукоба у оквирима подијељеног МУП-а БиХ у којима су јединице муслиманског дијела МУП-а имале успјеха, српска страна је одлучила да, према раније утврђеном договору, преузме школу МУП-а на Врацама, у општини Ново Сарајево.

Примопредаја је требала да се обави на миран и цивилизован начин, али није било тако и поново је дошло до оружаног сукоба.

Једна већа група припадника МУП-а муслиманске и хрватске националности који су претходно као добровољци обучавани и припремани за рат у центрима за обуку у Хрватској није жељела да напусти објекат.

Забарикадирани у једном дијелу школских просторија отворили су ватру на припаднике СЈ МУП-а Републике српског народа БиХ који су дошли да преузму објекат према раније утврђеном договору.

Српска јединица се није уплашила овог мучког напада већ је веома енергично одговорила, па је школски центар брзо ослобођен и успостављена је српска контрола над том установом.

ЛИЗДЕК И ПУПИЋ ПОСТХУМНО ОДЛИКОВАНИ ОРДЕНОМ МИЛОША ОБИЛИЋА

У овом окршају, за три дана, трећем по реду, између подијељеног МУП-а тадашње БиХ погинули су Милорад Пупић /29/ и Миле Лиздек /32/, припадници СЈ МУП-а БиХ, рањени су Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура, а повријеђен Милорад Марић.

Лиздек и Пупић постхумно су одликовани Орденом Милоша Обилића.

Након ових трагичних догађаја започела је боља сарадња на терену између команди и јединица ЈНА и српских органа власти

Недуго затим, муслиманске војне фаланге извршиле су напад на територију Српске Илиџе.

Да су тада муслиманско-хрватске снаге побиједиле и овладале Српском Илиџом, отворио би им се широк простор за даља дејства.

Преко Трнова, отворила би се могућност спајања са Гораждем и Вишеградом, преко Хаџића са Херцеговином, преко Кисељака и Високог са Зеницом и централном Босном, а на крају преко Средњег са Оловом и Тузлом.

На тај начин, створила би се велика компактна територија од Брчког на сјеверу преко Сарајева до Неума на југу, и од Дрине на истоку до Српске Крајине на западу али, захваљујући храбрости српских патриота, то се није догодило.

Муслиманска паравојна формација "Зелене беретке" је већ 3. априла 1992. године заузела све полицијске станице у Сарајеву, осим станица на Илиџи и у Илијашу.

У току борби, од непријатељских хитаца погинула су и три српска цивила, становника Враца, а двоје је рањено.

Пише: Огњен Беговић