Уочи почетка Часног поста, монахиња Минодора из монашке келије Светих Јоакима и Ане на Челебићима код Фоче захвалила је свима који су се одазвали њеном позиву да прилозима или на било који други начин помогну наставак радова у овој келији, гдје је она тренутно једини становник.

Ова келија би, уколико се испуне неопходни услови, требало да прерасте у манастир.

Монахиња Минодора истиче да је очигледно, а што њу посебно радује, да народ жели манастир и да вапи за манастиром.

- Није ни чудо, с обзиром на то да ће то бити први манастир на територији општине Фоча. Видим да се на овај начин исправљају и неки наши историјски пропусти, види се жеља кроз ове активности, кроз дарове који људи уплаћују на рачун. Ја им се свима дубоко захваљујем - каже монахиња Минодора.

Након што је добила извјештај из Митрополије дабробосанске о приложницима, монахиња Минодора каже да ће уписати у свеску имена свих даривалаца. Још то нису нека осјетно већа средства која би била довољна за наставак радова, али она истиче да је сваки прилог пред Богом велики.

- Када видим да неко уплаћује већ трећи пут 20 марака, то је толико велико пред Богом, као за некога ко уплати 500 марака. Хтела сам да се свима захвалим, поготово пред Велики ускршњи пост, да пожелим свима мир и радост. И да победимо - поручује она.

Када је ријеч о радовима, приоритет је исплата заосталих дуговања за изведене радове, након чега би се радило уређење порте и ограда, а предвиђено је и реновирање цркве, што је у надлежности парохије.

На Сретење на Челебићима је служен парастос борцима Војске Репузблике Српске из тог краја који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату, што је, истиче монахиња Минодора, за њу био велики догађај.

Она је позвала потомке погинулих у Другом свјетском рату, који су сахрањени у близини цркве на Челебићима, да не заборављају своје претке.

Фото: srna.rs 

Највећа јој је жеља, додаје, да сви људи спознају колико је неопходно бити захвалан прецима.

- Вапим и молим потомке оних 17 парохијана Свештеномученика Момчила Гргуревића који су на Васкрс 1944. побијени у Челебићима и сви су горе сахрањени. Они нису Челебићани, али јесу из тадашње парохије Свештеномученика и молим потомке нека дође неко у Челебиће да препознају своје претке, они су мученици, само нигдје нису уписани, па да их ми бар упишемо - једном годишње да се молимо за њих - навела је монахиња Минодора.

Она каже да је радује и најава из парохије тетимске да ће се у наредном периоду на Челебићима учесталије вршити богослужења, тако да ће се у марту, априлу и мају литургије служити два пута мјесечно.

Све то доприноси испуњењу услова да на овом мјесту једног дана заживи манастир.

Сви који желе да помогну да се комплетирају радови у монашкој келији на Челебићима могу то урадити уплатом новчаних средстава на рачун Митрополије дабробосанске у НЛБ банци, број 562-012-81443528-04, са назнаком "За монашку келију Светих Јоакима и Ане у Челебићима".