Кајмак Скоруп и сир торотан чувају се на исти начин у дрвеним качицама или лонцима, тако што се на круг од дрвета ставља камен, а потом залије прокуваном и охлађеном сланом водом, која мора често да се мијења да до мрса не би доспјеле бактерије и да би се сачувао од спољних утицаја.

Зорка Деспетовић из рогатичког села Берковићи, купцима позната по добром скоруп кајмаку, на недавној Пољопривредној изложби у Рогатици нашла се међу пет првонаграђених за зрели кајмак прве класе и два награђена за категорију треће класе.

На награде је навикла, јер 14 година излаже и добија признања на рогатичком сајму за свој зрели и млади кајмак.

Зорка се овим послом бави уз помоћ укућана, уз све послове домаћице, иако на леђима носи 74 годоне.

За оцјењивање на овогодишњем сајму Зорка је изложила десет килограма зрелог кајмака старог четири мјесеца, а за продају на манифестацији понудила је купцима сир и још девет килограма скорупа и веома траженог младог кајмака, тек скинутог са прокуваног млијека.

Дошла је удајом у кућу Деспетовића веома млада и уз свекрву, којој је тај посао ишао добро од руке, учила да "сакупља мрс" те је добро испекла занат.

- У то врије  млијеко се варило на сред колибе на веригама на којим су се мијењали бакрени бакрачи, један од 40, а други од 30 литара, а узварено, односно прокувано млијеко разлијевало се у дрвене карлице и чанке на полицама - прича Зорка за Срну.

На огњишту у дрвеној колиби је, присјећа се, тињала ватра, а благи мирис дима ширио се и ван те просторије, па је мрс жена из ових планинских крајева био препознатљив и по томе.

Она се присјећа да су имале "силу божију млијека", музле доста крава, цијела породица бринула се о петнесет грла говеда.

- Имали смо више коња за рад на имању, као и свиња, доста оваца и живине, па је кућа била пуна свега, док је сада мање грла у штали - истиче Зорка.

У то вријеме, свекар и свекрва су "гонили мрс" у Сарајево и продавали, а послије је она преузела овај посао и продавала "гдје год има нашег народа који зна шта је зрели кајмак", који у овим крајевима називају и "слани" и "скоруп".

- Није било године да нисам скупила око 100 килограма зрелог кајмака и никада се није десило да не продам сав мрс - прича вриједна домаћица.

Зорка жали што више не музе овце, јер је је кајмак понајбољи кад се у кравље дода и овчије млијеко.

Килограм зрелог кајмака кошта 25 КМ, а ситног сира од прокуваног млијека, у овим крајевима познатог као торотан, шест КМ.

Зорка напомиње да је и чување кајмака и ситног сира захтјеван посао, јер их често, напомиње, треба "препирати".

Према њеним ријечима, скоруп кајмак и сир торотан чувају се на исти начин у дрвеним качицама или лонцима, тако што се на круг од дрвета ставља камен, а потом залије прокуваном и охлађеном сланом водом, која мора често да се мијења да до мрса не би доспјеле бактерије и да би се сачувао од спољних утицаја.

Фото: srna.rs

Зорка се и овај пут на 56. регионалној пољопривредној изложби и сајму у Рогатици радовала наградама - кући је понијела двије.

Како каже, не размишља о томе докле се стигло са брендирањем скоруп/кајмака, чиме је овај сељачки производ добио већу цијену, јер је то посао струке. Њено је, наводи Зорка, да сакупи добар и чист мрс, а купац ће се наћи.

Аутор: Добрила Абазовић