Александра Стијеља, којој су у хрватском ракетирању избјегличке колоне на Петровачкој цести погинули отац и дјед, рекла је да искрено вјерује у правни процес који је за овај злочин почео пред судом у Београду и да се нада да ће одговарати сви који су одговорни за смрт толиког броја људи.

Александра, која је и сама била у колони коју су ракетирали хрватски војни авиони у августу 1995. године током злочиначке акције "Олуја", изјавила је да је неопходно да се утврди истина да би правда била задовољена.

- Самим тим се одаје поштовање свим жртвама. Не желим да се таква трагедија више понавља - рекла је она новинарима, након почетка главног претреса против четири хрватска војна пилота за ракетирање избјегличке колоне.

Александра је додала да је имала три и по године када се налазила у колони која је ракетирана и да је њено сјећање више у сликама.

- Сећам се да је отац ушао у кућу и рекао да морамо брзо да кренемо, обувао ми је патикице и кренули смо. Сећам се да смо били у камиону испод цераде - прича Александра, која је тада сједила у крилу своје мајке, која је била трудна и гледала кроз отвор на церади у небо.

Она се сјећа да је била страшна врућина и да су преко пута ње сједили њена баба Сава и брат Саво и да је било у камиону још доста жена и дјеце.

- Гледала сам кроз прозор у једном тренутку видела авион и рекла сам мами. Мама ме је загрлила и ја сам у том тренутку опет видела тај авион. Он је летео и вратио се и након тога осетила неки врућ удар и чула врисак жена. Камион је стао - навела је Александра.

Она се сјећа да су је изнијели из камиона, да је видјела да је једна рука њене мајке била крвава, касније је чула да је то од гелера, а њој самој је шака била у ранама од гелера, брату је ухо крварило.

Александра је испричала да је видјела да гори ауто у којем су били њен отац и дјед, и да су били крвави.

- Сећам се да је букнула ватра и све је било у пламену - навела је она, додајући да је дозивала оца, мислећи од једног човјека да је он.

Касније су јој у болници превили руку, а ту је видјела и свог брата и мајку, која је била у деветом мјесецу трудноће.

- Након тога се не сећам ничега, знам само да смо брат и ја били код мог ујака и да је њима јављено да се родила девојчица, да су јој купили златне минђушице и да је наша мама преминула. У том тренутку нисам схватала шта то значи, знам само да нисам дуго причала и нисам могла да једем. Ево 30 година касније напокон тужба је прихваћена и почело је суђење - додала је она.

Она је захвалила и адвокату Душану Братићу, заступнику породица жртава, који се бори за истину и правду.

У Београду је почело суђење четворици хрватских војних пилота, оптужених да су ракетирали српске избјегличке колоне током злочиначке акције "Олуја" на Петровачкој цесту и у Сводни у августу 1995. године.

Душан Братић, заступник жртава с Петровачке цесте, раније је рекао, како је пренио "Веритас", да је до сада утврђено да је убијено 13 цивила, међу њима четворо дјеце и трудница, а рањено је 25 особа, те да то није коначан епилог.

Оптужени су официри Хрватског ратног ваздухопловства Владимир Микац /67/ из Птуја, Зденко Радуљ /69/ из Осијека, Жељко Јеленић /69/ из Пуле и Данијел Боровић /64/ из Вараждина.

Злочин на Петровачкој цести почињен је 7. августа 1995. године када је током злочиначке акције "Олуја" у бомбардовању избјегличке колоне из авиона убијено више цивила, међу којима и дјеце узраста од шест до 13 година.

Дан касније, 8. августа 1995. године, извршено је авионско ракетирање колоне избјеглица у Сводни код Новог Града, у којем је убијено троје цивила.

Ово је прва оптужница подигнута за ратне злочине у "Олуји". Та акција је договорена на састанку хрватског војног и државног руководства 31. јула 1995. године, а у њој је извршено етничко чишћење и протјерано око 250.000 Срба из Хрватске.

Наставак суђења је заказан за 8. мај.