Звук звона Цркве Богородице Љевишке након 16 година одјекује Призреном (ФОТО)

24.08.2020. 11:10
0
ИЗВОР: Танјуг

Након 16 година тишине, звук звона Цркве Богородице Љевишке у Призрену, једне од највећих и најугроженијих српских светиња на Косову и Метохији, однедавно поново одјекују градом на Бистрици и позива на молитву.

Ипак, овај храм који је уз још три светиње на Космету - Високе Дечане, Пећку патријаршију и Грачаницу под заштитом Унеско-а, ни послије деценије и по од мартовског погрома није до краја обновљен.

Црквени живот у Богородици Љевишкој, опасаној зарђалом бодљикавом жицом и чуваном од косовске полиције, одвија се упркос тешким условима, а послије више одлагања у средњовјековном споменику непроцјењиве умјетничке и историјске вриједности, постављено је ново звоно. Звоно је постављено на мјесту оног које је пало када су греде звоника изгорјеле у погрому 2004. године, замијењен је оштећени оловни кровни покривач, који је протеклих година насилно неколико пута скидан, а обављена је и уређена црквена порта.

Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Приштина измјештеног у Лепосавићу, задуженог за надзор над радовима, Зоран Гарић, каже за "Танјуг" да је у оквиру радова, који су почели у мају, акценат био на постављању конструкције урушеног звона и обнови крова како би се спријечило прокишњавање и даљи продор влаге у светињу.

-  Успели смо да подигнемо звоно и после дугог низа годинама поново се чује са Богородице Љевишке, што нам даје подстрек да останемо на овим просторима - истиче Гарић.

Додаје да су у порти цркве санирана оштећења на оградним зидовима, освјежена је столарија на храму, замијењена поломљена стакла, а на јесен би, каже, требало да почне санација фасаде у доњој зони, у висини од једног метра, чиме би били комплетирани радови планирани за ову годину.

- Надамо се да ћемо у наредним годинама, уз помоћ Владе и Министарства културе, завршити радове на зидном сликарству, а потом и на увођењу декоративног осветљења у цркви и одређенх аудио и визуелних помагала како бисмо на најбољи начин презентовали наше јединствено благо на овим просторима - каже Гарић.

Указује да су посљедњих година интензивирани покушаји својатања српских светиња на Косову и Метохији и представљања као византијске, а не српске изворне и идентитетске баштине, те сматра да је иницијатива за формирање посебног тима за заштиту српских вјерских и културних споменика на просторима гдје живи српски народ ‘’дошла у право време’’.

- Потребна нам је таква подршка да бисмо алармирали домаћу и међународну јавност и указивали на право стање наших споменика културе, не само оних који су под заштитом Унеска, већ и осталих, али и да укажемо и на благо које је нестало - каже Гарић и подсјећа да је током ратних сукоба на Космету порушено или оштећено више од 120 цркава и манастира, а у погром 2004. године више од 30 вјерских и културних споменика.

Упитан шта би били први кораци једног таквог тима у борби за очување наше угрожене баштине, Гарић наводи да би вјерско и културно насљеђе требало боље презентовати путем медија и савремених модела комуникације – апликација, платформ, те да би, осим стручњака и представника СПЦ, у такву радну групу требало позвати и стручњаке за савремене технологије.

- Мислим да је то један од могућих начина да презентујемо стање кутурне баштине и да се шира јавност, а не само стручна, упозна са чиме се суочавамо у заштити наших споменика на КиМ - сматра Гарић.

Богородица Љевишка, вршњакиња париске катедрале Нотр Дам и једна од 40 задужбина краља Милутина, дјелимично је обновљена, а посљедњих седам година највише је рађено на чишћењу и оживљавању јединственог црквеног живописа , насталог између 1310. и 1313. године, који је до мартовског погрома прекривао око 650 квадртаних метара унутрашњег простора.

Директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Мирјана Андрић каже да је уз финансијску подршку Министарства културе и Унеско-а, обновљена скоро половина живописа, чије су најзначајније фреске Богородице Љевишке и Исуса Призренца, и да се за наставак радова очекују нова средства.

- У припратном делу и на фрагментима живописа у наосу још нису обављени конзерваторски радови. Због ситуације са корона вирусом све се пролонгира, али надамо се да ћемо следеће године наставити са радовима на живопису - рекла је Андрић за "Танјуг" са чијом је екипом обишла изведене радове.

У плану је, каже, и израда идејног рјешења за иконостас, за који се претпоставља да је нестао када је Богородица Љевишка претворена у џамију у 18. вијеку, а за идејно рјешење задужен је Републички завод за заштиту споменика.

- Када завршимо пројекат, послаћемо га Унеско-у, а по добијању сагласности почећемо са радовима - каже Андрић.

Истиче да је православна богомоља у центру Призрену, опасана зарђалом бодљикавом жицом и под непосредним надзором полиције, међу најугроженијим српским споменицима на простору Космету и да заслужује посебну пажњу установа које се баве заштитом српске баштине.

Осим што је укључен у радове на обнови храма, Републички завод је прије двије године издао и монографију о цркви на српском, енглеском и албанском језику чији је аутор Александра Темерински.

- Наш циљ је био да се становници Призрена и сви Албанци на КиМ на њиховом језику упознају са нашим културним наслеђем. Посетила сам тамошњи археолошки локалитет Улпијана и поделила сам монографију албанским колегама, били су пријатно изненађени што смо на албанском језику објавили монографију о споменику културе који се налази на простору КиМ - каже Андрић која је неколико примјерака монографије на албанском подијелила пролазницима крај Богородице Љевишке, који су били затечени тим гестом, али нису одбили поклон.

Архитекта Републичког завода за заштиту споменика Снежана Јејић каже да је некада главна црква у Призрену у стабилном архитектонском и грађевинском стању, али да за конзерваторе има много посла.

Указује да посебну пажњу треба обратити на обнову тротоара, који је у току, и друге радове који би здање заштитили од продора влаге, као и на фрагменте живописа, посебно у дијелу близу апсиде гдје су остаци украсног малтера на фрескама у јако лошем стању,.

- Круне се зидови што је опасно за сваки споменик културе јер се губи оригинална структура и треба што пре реаговати. И радови који су ове године одрађени на санацији крова су веома битни за заштиту оригиналне структуре храма - наводи Јејић.

Историјат

Црква Богородице Љевишке, посвећена Успењу Пресвете Богородице, некада је била сједиште призренских епископа и митрополита, а саграђена је као први петокуполни храм у Србији на остацима ранохришћанске базилике из IX вијека и цркве из XIII вијека.

Храм су Турци 1756. године претворили у џамију и назвали Џума-џамија, а за вријеме турске власти, фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене.

Поново су откривене за вријеме рестаураторских радова почетком 50-их година прошлог вијека, а радови на њиховој санацију трајали су до 1876. године. У дјелимично обновљеној цркви у марту 2010. године први пут је служена литургија послије мартовског насиља из 2004. године.

  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика

Фото: Танјуг

Коментари 0
Повезане вијести
Зазвонила звона на православним црквама за спасење српске државе и народа Зазвонила звона на православним црквама за спасење српске државе и народа
У подне звоне звона на православним црквама за спасење српске државе и народа У подне звоне звона на православним црквама за спасење српске државе и народа
Скандалозни графити осванули на Цркви Свете Тројице код Пећи Скандалозни графити осванули на Цркви Свете Тројице код Пећи
Најчитаније
  • Пријети ли каменолом у Кијеву да блокира пут ка Херцеговини?
    16h 21m
    0
  • Осуђен на 12 година за убиство у Сокоцу
    20h 46m
    2
  • Отворен „Акордеон арт плус" у Источном Сарајеву
    13h 42m
    2
  • Полиција о драми у сарајевској школи: Два ученика избодена, трећи основац ухапшен
    16h 24m
    0
  • Анастасија Ђорђић ученик генерације Средњошколског центра „Источна Илиџа“
    17h 33m
    0