На данашњи дан прије 85. година у Суботици је рођен свјетски препознат и вишеструко награђиван југословенски књижевник Данило Киш.
У мјешовитом браку мађарског Јеврејина Едуарда Киша, и црногорке Милице Драгићевић, 22. фебруара 1935. године рођен је дјечак чије име ће генерације деценијама касније добро памтити.
Рани живот Данила Киша одредило је његово порјекло, у контексту ратних дешавања у Европи између великих ратова и за вријеме Другог свјетског рата.
Најранија сјећања су га везивала за Нови Сад, у који његова породица прелази када је Киш био стар свега двије године. Ту полази у школу и завршава први разред, а у Успењској цркви бива крштен по православним обичајима, као један покушај заштите од одмазде због свог јеврејског порјекла.
Он школовање наставља у мјесту рођења свог оца у Мађарској која неко вријеме постаје пребивалиште породице Киш.
Његов отац био је спроведен од тадашњег режима у највећи и најозлоглашенији нацистички концентрациони логор — Аушвиц.
Ова породична трагедија породицу доводи у Цетиње код брата Милице Драгићевић. Овде Данило Киш завршава гимназију, после чега се упутио на студије у Београд.
Две године после смрти своје мајке, објављена је прва Кишова песма под називом Опроштај са мајком.
Још као средњошколац почео је да пише своје, и преводи мађарске, руске и француске пјеснике. На Филозофском факултету Универзитета у Београду усмјерио се на одсјек за Историју свјетске књижевности са теоријом књижевности где је дипломирао 1958. године.
За вријеме постдипломских студија био је у уредништву угледног часописа Видици, а убрзо потом читаоци су имали прилику да се упознају са Кишовим стваралаштвом кроз два романа, Мансарда и Псалам 44.
До 1973. године је био лектор на Универзитету у Стразбуру. Бави се и преводилачким пословима, где је дао свој допринос у превођењу са француског на српско-хрватски језик.
Публици најпознатији наслови из пера Данила Киша јесу Енциклопедија мртвих и Гробница Бориса Давидовича. Збирка приповедака Енциклопедија мртвих је понијела осамдесетих два значајна признања, Андрићеву и Скендер Куленовић награду, док је за збирку Гробнице Бориса Давидовића 77. добио награду Иван Горан Ковачић.
