Задар, Цибона и Сплит нису "уписали" ниједну победу у прва два кола регионалног такмичења.

Дјелује да је само питање времена када ће хрватска кошарка изгубити једно мјесто у регионалном такмичењу јер су сваком сезоном ближе том сценарију, преноси Б92.

Утисак је да се из године у годину све мање очекује од хрватских клубова и уједно влада осјећај да не могу да понуде више него што су до сада. Као да су ту, у АБА, тек да попуне број и да опстану у лиги која за њих полако, из сезоне у сезону, постаје све захтјевнија, усљед сопствених слабости и јачања других средина.

Није никаква новост кад кажемо да хрватска кошарка, и репрезентативна и клупска, дуго, предуго стагнира, примјетна је тенденција константног назадовања, а новост је једино још горе стање перјанице хрватске кошарке Цибоне која посљедње двије-три године гледа само како да се не угаси. Функционише са минималним ресурсима да би опстала.

Ове године је ситуација алатмантна с обзиром на то да је клуб у стечају. Друге амбиције, осим да клуб преживи, не постоје одавно.

И у АБА 2 лиги ситуација није најбоља по Хрвате пошто Цедевита јуниор и Шибенка нису ни близу круга фаворита за највиши пласман.

Необјашњиво је овакво срозавање трофејног спорта за земљу која збирно има пет европских клупских титула (Сплит 3, Цибона 2) - додуше давно је све то било, и која је дала свјетској кошарци гиганте попут Кукоча, Рађе, Дражена и плејаде каснијих врхунских играча.

Из Хрватске и даље надолазе талентовани играчи али се не задржавају у домовини и одлазе релативно брзо. Проблем је што им домаћи клубови више нису одскочна даска за даље напредовање у каријерама, а ситуацију не поправљају ни странци који су далеко од А класе.

Занимљиво је да су многи перспективни хрватски играчи у Србији пронашли међустаницу за даљу каријеру. У Меги, прецизније, која постаје сигурна кућа за бројне таленте из Европе, па и за оне из Хрватске.

Ово су само неки од играча који су изабрали да свој таленат развијају ван хрватских клубова последњих година: Ивица Зубац, који је већ изградио статус у НБА. Данко Бранковић је љетос из Меге прешао у Бајерн, у актуелном саставу је нови суперталентивани момак Андрија Јелавић, претходних сезона рекет је чувао Карло Матковић, док је Матеј Рудан послије добрих игара у Меги направио трансфер у Бреоган. Ловро Гњидић и Борна Капуста, момци који су бљеснули у Цибони, такође су, попут многих, брзо напустили загребачки клуб.

Нису завршили у Меги али јесу у срединама које им нуде више него што су могли да добију да су остали било гдје у хрватакој кошарци. Гњидић је био у Цедевита Олимпији послије Цибоне (сада се вратио, али у Сплит), а Капуста води игру Студентског Центра.

Нису ни Задар ни Сплит у сјајној ситуацији. Финансијски далеко боље стоје од Цибоне али опет ни близу томе да могу да парирају водећим екипама АБА. Не постоји амбиција оба града, нити јачих спонзора, да се Далматинци јаче подрже и постану конкурентни у регионалним оквирима. Тамо, очито, нема велике заинтересованости да се улаже више него што је то до сада био случај. И тако је годинама.

Хрватска клупска кошарка дјелује лоше годинама али никад оволико лоше није изгледала. На прсте једне руке клубови из Хрватске бројаће побједе у АБА лиги ове сезоне. Сада броје само поразе.