Аронија је тек недавно стекла популарност у модерном друштву, а њена љековитост тренутно се проучава у лабораторијама широм свијета.

Њена љековита својства су вијековима била позната Индијанцима, а њене плодове су сушили и употребљавали за зимске погаче. Аронија је листопадни грм поријеклом из Сјеверне Америке, увезена у Русију тек у касним осамдесетим, а након тога и у земље средње и источне Европе. Мале тамне бобице биљке Aronia melanocarpa су пуне храњивих твари и антиоксиданса, попут витамина Ц и антоцијанина, те нуде прегршт бенефиција за оне који желе побољшати своје здравље кроз бољу исхрану.

Свјежи плодови ароније имају највећи антиоксидативни капацитет међу свим бобичастим и осталим воћем истраживаним до сада. Због високог степена отпорности на мраз, издржи зиму и до -47 степени Целзијусових. Зато је многи називају сибирска боровница. Тако се аронија населила у Русији, Финској и Шведској. Такође, отпорна је и на сушу, кукце, загађења и болести. Доспјела је у Европу из источног дијела Сјеверне Америке.

У Европи је аронија привукла пажњу због своје љепоте јер су њени бијели цвјетови међу најљепшим цвјетовима грмоликих биљака. Године 1972. црноплодна аронија је примила награду Краљевског вртларског удружења у Енглеској.

Љековита моћ

Она се назива и намирницом будућности јер има изразито велику љековиту моћ. Ефикасно прочишћава организам од штетних твари и тешких метала и зато је корисна превентива против многих обољења. Истраживања руских научника су показала да аронија поспјешује излучивање тешких метала, као и неких радиоактивних твари из организма.

Студије су показале да би могла имати и антиканцерогено дјеловање јер у великом постотку убија малигне ћелије тумора мозга, плућа, дојке, дебелог цријева и јетре. Као изузетан антиоксиданс, она спречава стварање слободних радикала и напад на здраве ћелије у тијелу и крвној плазми, успоравајући тиме процес старења организма и спречавајући развој хроничних болести. Због високог удјела антиоксиданата и витамина Ц и Е, аронија дјелује антивирусно, антибактеријски и антиупално. Аронија је богата антиоксидантом антоцијаном који јача имунитет, смањује ризик од рака и успорава старење. Благотворно дјелује и на рад желуца. Стимулише рад штитне жлијезде, па се посебно препоручује особама с хипотиреозом. Она такође спречава настанак кардиоваскуларних болести. Ово воће снижава висок притисак и холестерол те подстиче производњу доброг холестерола. Аронија стимулише рад јетре, помаже код жучних каменаца и упала жучног мјехура. Благотворно дјелује и на пробавни систем - смирује грчеве и болове у цријевима, смањује упалу слузнице цријева и зауставља пролив. Корисна је и код упале мокраћног система.

Ово воће може се пронаћи у многим производима за мршављење јер помаже у одржавању идеалне тјелесне тежине.

Аронија је ризница биолошки активних спојева. Од витамина садржи све есенцијалне нутријенте - Ц, А, Е, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б9, а од минерала је богата цинком, жељезом, калијумом, калцијумом, манганом, фосфором и јодом.

То су заправо ситне, мале, тамноплаве бобице у гроздовима које изгледом јако подсјећају на боровницу. Расту у облику грма, висине и до два метра. Јестиви и љековити дио биљке су бобице опорог укуса које се након сазријевања на грму могу одржати и два мјесеца. Сазријева крајем августа и у септембру. Постоје три врсте ароније: црна, тамноцрвена и љубичаста те припадају породици ружа Rosacea. Ниједна нема природних непријатеља, односно наметника, па се ова биљка уопште не прска и с правом носи назив еколошки узгојеног бобичастог воћа...

Бере се у септембру, када су плодови довољно зрели и бљештаво црни. Зрели плодови ароније остану на биљци, не опадају и не кваре се и зато се брање плодова може продужити и на два мјесеца.

Сушени плод ароније добијен је сушењем зрелих бобица на врло ниским, природним температурама околине, како би сачували присутност свих храњивих и љековитих својстава свјеже ароније. Препоручује се дневно конзумирати до 50 сушених бобица.

За превенцију и очување доброг здравља препоручује се децилитар сока на дан током двије седмице по једном годишњем добу. Искористивост здравих састојака боља је ако је конзумирате након јела. Такође, висок садржај пектина и воћних киселина може код неких особа с осјетљивим желуцем изазвати мучнину. Нису познате контраиндикације с лијековима.