Централна банка БиХ у овом тренутку располаже са око три тоне злата, а да ли ће појачавати златне резерве као и централне банке широм свијета, с обзиром на то да се за сљедећу годину најављује поскупљење злата, не откривају за јавност.
У овој банци су казали да јавно не коментаришу своје инвестиционе политике и стратешке одлуке.
-На дан 10. децембар 2019. године Централна банка БиХ располаже са 96.000 унци (око три тоне) злата, чија тржишна вриједност на наведени датум износи 247,81 милиона КМ- казали су за "Независне" у овој банци.
На наше питање да ли планирају куповину злата, као што је објављено у страним медијима да то чине многе централне банке широм свијета, у Централној банци БиХ (ЦБ БиХ) су казали да су одлуке ове банке у домену улагања девизних резерви у злато засноване на одговарајућим ограничењима и смјерницама које се утврђују законским и другим прописима.
-Поред тога, инвестиционе одлуке о куповини и продаји злата се базирају на доступним анализама, очекивањима и стратешком опредјељењу ЦБ БиХ. ЦБ БиХ, као и друге централне банке широм свијета, не објављује, нити јавно коментарише своје инвестиционе политике и стратешке одлуке- нагласили су у овој банци.
А како су изјавили у Wалл Стреету, банкарској групацији "Голдман Сацхс", централне банке широм свијета купују огромне количине злата, с обзиром на то да ће, како се предвиђа, цијена злата порасти на 1.600 долара по унцу (око 30 грама) у току наредне године.
-Дедоларизација у централним банкама, односно потражња централних банака за златом сада је највећа још од Никсонове ере и износи 20 одсто глобалне понуде- изјавио је за "Блоомберг" Џеф Кари, шеф глобалног истраживања робе у "Голдману".
Он истиче да је злато једно од најсигурнијих улагања јер вриједност америчког долара и обвезница не може дугорочно расти.
Злато се тренутно продаје за 1.463,30 долара по унцу, док у куповини племенитог метала предњаче централне банке Русије, Турске, Кине и Пољске.
Игор Гавран, економски аналитичар, казао је да би Централна банка БиХ требало одговорно и ефикасно да управља резервама, што, како каже, подразумијева и континуирану оптимизацију њихове структуре.
-Централна банка БиХ би требало у континуитету да прати стање на релевантним тржиштима и управља резервама на оптималан начин, укључујући и трансакције с монетарним златом, али увијек приоритет да да стабилности и сигурности резерви у односу на могућу краткорочну добит- појаснио је Гавран.
Иако се наговјештава да ће тренд поскупљења злата бити дугорочан, нико, сматра Гавран, не може поуздано предвиђати будућност, те стога треба бити опрезан приликом доношења одлука о промјени структуре резерви, како при куповини, тако и при продаји било којег њиховог дијела, укључујући и монетарно злато.
-Резерве монетарног злата су веома значајне и вјерујем да би требало да чине значајнији дио укупних резерви него је сада случај, али оптималан микс мора утврдити сама Централна банка БиХ на основу одговарајућих анализа- наглашава Гавран.
А како су медији раније писали, Србија има највеће резерве злата на Балкану, па је објављено да су љетос у њиховој централној банци повећане резерве на око 21 тону.
