Државе настале распадом Југославије разликују се по економској развијености и броју становника. Неке од њих су чланице ЕУ и НАТО пакта, друге још таворе на балканској периферији.

Међутим, нешто им је заједничко: све еx YU  државе заробљене су корупцијом, одликује их масовно кршење људских права, популизам и контроверзан однос према прошлости, а у међународним односима су потпуно небитан фактор.

Закључио је је то хрватски историчар др Хрвоје Класић у студији “Југословенски простор 30 година након распада Југославије”, недавно објављеној у издању Фондације “Фридрих Еберт” у БиХ.

Класић наводи да се 1991. догодила завршна фаза распада Југославије, али да је тај процес почео много раније.

Економска криза, раст иностраног дуга, разлике у развијености република и покрајина, а потом и галопирајућа инфлација и драстичан пад стандарда становништва деценијама су нагризали Југославију. Њену је судбину запечатила смрт “предсједника и маршала Јосипа Броза Тита”, који је био најјачи кохезивни фактор у земљи.

– Ни до данас нема консензуса о томе ко је најодговорнији за распад државе, нити чега треба да се сјећамо у вези са Југославијом – наводи  Класић.

Додаје да је по свим најбитнијим индикаторима развијености и успјешности “постјугословенски простор данас на зачељу Европе”.

И мада смо сви на дну, постоје и битне разлике. Ево гдје су данас бивше југословенске републике.

Словенија најгора у Европи

Као и у доба Југославије, Словенија је и данас најбогатија и економски најразвијенија екс YУ држава.

БДП у Словенији је скоро шест пута већи него у самопроглашеном Косову, а четири пута већи него у БиХ или у Сјеверној Македонији.

Словенци су увијек били  другачији од осталих Југословена, али како подсјећа Класић, “ипак не толико другачији колико се вјерује и колико би сами Словенци жељели”.

– Није баш истина да је Словенија патила у Југославији и да су друге републике паразитирале на њеној развијености – тврди Класић.

Већ првих година након осамостаљења испоставило се да на европском тржишту Словенци нису конкурентни. Одмакли су се од југословенског, али се нису уклопили у европски миље. Земљом царују корупција и клијентелизам. По подацима из 2016. Словенија је од свих 47 земаља чланица Савјета Европе имала највиши степен кршења људских права.

Тако је 1992. Словенија са списка својих грађана “избрисала” око 25.000 становника поријеклом из других еx YU држава. Ти људи су остали без пензија, без купљене имовине, без основних права, а неки су чак депортовани из Словеније. Неправда је исправљена тек 2014. године, одлуком Европског суда за људска права.

Дежела пати и од историјског ревизионизма. Колаборационисти фашиста из Другог свјетског рата покушавају се прогласити националним херојима, а пројугословенски антифашисти издајницима. Словенија има и свог Виктора Орбана у лику екстремног десничара Јанеза Јанше.

Од лидера у Југославији, Словенија је постала “небитан фактор” у ЕУ и у економском и у политичком смислу.

Ипак, и таква Словенија је обећана земља за многе становнике других еx YUдржава, који и посао и бољи живот траже управо у дежели.

Хрватска: Пљачка и глорификовање НДХ

Хрватско незадовољство односима у СФРЈ било је један од кључних разлога распада земље.

Али, за разлику од национално хомогене Словеније, Хрватска је имала велики број незадовољних грађана српске националности, што је довело до бруталног рата с великим губицима. Посљедице тог рата видљиве су и данас, а многе неправде још нису исправљене.

Али ни “заробљеност” у Југославији, ни рат нису Хрватској нанијели толико штете колико демократски изабрана власт ХДЗ-а, на челу са бившим партизаном Фрањом Туђманом.

– Страначки и рођачки непотизам, корупција, однос према политичким неистомишљеницима и “непослушним” новинарима, те пљачка друштвене имовине, проведена по закону, пољуљали су повјерење грађана у демократију и институције – наводи Класић.

Иако је улазак у ЕУ 2013. донио побољшања, Хрватска и данас има озбиљних проблема. Друштво је дубоко подијељено, што због социјалног раслојавања, што због различитих ставова према правима жена, мањина, ЛГБТ особа, али и према национализму.

Ипак, Хрвати се најжешће свађају када је у питању однос према прошлости.

– Историјски ревизионизам је деведесетих постао дио службене политике стварања новог наратива, којим се чак глорификовао злочиначки усташки режим и демонизовали партизански покрет и Југославија – наводи Класић.

Хрватска није искористила прилику да се наметне као лидер групе еx YU држава које теже уласку у ЕУ. Напротив, с комшијама је чешће у свађи. “Брига за Хрвате изван Хрватске”, поготово у БиХ, често поприма размјере грубог мијешања у унутрашње ствари сусједне државе.

БиХ симбол сукоба и неуспјеха

БиХ је у Југославији била примјер слоге и просперитета, а претворила се у европски симбол сукоба и неуспјеха.

Рат је разорио земљу, агресивни национализам је изазвао спиралу масовних злочина и етничког чишћења, а ни за 26 година мира народи у БиХ се нису измирили.

– Де јуре, БиХ је јединствена, а де факто је подијељена на двије државе: Републику Српску и Федерацију БиХ – наводи Класић.

Док се у Југославији фамозни национални кључ користио да би се спријечила дискриминација, у БиХ је то данас средство којим се успоставља добровољна сегрегација.

Како је закључио Класић, Хрватска упорно “покушава да побјегне са Балкана”, али је то бјежање не приближава Европи. Напротив, само је удаљава, и то у непознатом правцу.

– Етнички принцип је у БиХ пречесто пресудан за избор посла, школе, брачног партнера, па чак и избор кафића – објашњава Класић.

Политичка нестабилност и гломазан административни апарат узрок су и економског заостајања. БиХ спада у земље са најнижом конкурентношћу у свијету, као и у најсиромашније и најнеразвијеније европске државе.

Рак рана је и корупција и проблематичан однос према прошлости, укључујући и глорификовање пресуђених ратних злочинаца. Логичан резултат је осјећај бесперспективности и масовно исељавање становништва.

Иако тежи томе, БиХ ће тешко стићи до ЕУ, процјењује Класић.

– Проблеме на том путу ствараће не само односи унутар БиХ, него и не баш добросусједске намјере Србије и Хрватске – каже Класић и додаје да ипак највећу одговорност имају политичари који воде БиХ и грађани који за њих гласају.

Србија лидер у стварању проблема

– Док је БиХ држава која ствара највише проблема својим грађанима, Србија је лидер у стварању проблема грађанима осталих постјугословенских држава – наводи Хрвоје Класић.

Таква политика, тврди он, траје од краја осамдесетих, а данас је на дјелу нови пројекат познат као “српски свијет”.

– Предсједник и најмоћнији политичар у Србији, Александар Вучић, годинама гради имиџ заштитника свих Срба у региону. Утицај Србије је велики у БиХ, односно РС, а у посљедње вријеме и у Црној Гори – сматра Класић.

Иако власт у Београду покушава продати другачију причу, Србија је по степену развоја демократије, независности и ефикасности институција, по заштити људских права и медијских слобода, али и по стандарду становништва, при самом дну Европе.

Опозиција готово да не постоји, а већина водећих медија некритички оправдава потезе власти и бескрупулозно се обрачунава са свима који мисле другачије од вође.

И однос према прошлости је крајње проблематичан. Инсистира се на наративу вјечите жртве српског народа, те упорно одбија суочавање са грешкама које су Срби, током историје, чинили према другима.

– Проблем чије је нерјешавање већ годинама камен спотицања у напретку српског друштва зове се Косово и Метохија – наводи Класић.

 Од државе која је почетком 20. вијека била јужнословенски Пијемонт, а потом, у склопу Југославије, имала јасну позицију у свијету, Србија 21. вијека нема јасну визију гдје и због чега жели припадати – закључује Класић.

Хибридна Црна Гора

Јесу ли Црногорци посебан народ или су дио српског народа, са својим специфичностима? Ово је питање свих питања, које већ деценијама оптерећује Црну Гору. И замагљује сва друга питања.

– Уз вишак национализма, црногорско друштво посљедњих 30 година оптерећује и вишак корупције, непотизма, организованог криминала, злоупотребе државних институција и ауторитарних склоности људи на власти – оцјењује Красић.

Због свега тога Црна Гора, којом је 30 година неприкосновено владао Мило Ђукановић, убраја се у такозване “хибридне режиме”.

Од 2017. је чланица НАТО, а од 2008. тежи чланству у ЕУ. Али, питање је да ли ће се и када те тежње остварити.

Сјеверна Македонија, Дизниленд за сиротињу

“Што јужније, то тужније”, говорило се у бившој Југославији. А Македонија је најјужнија еx YU република. Након стицања независности стање у овој земљи је – још тужније.

Спорили су се 20 година са Грчком око имена државе, а када су прихватили да се зову Република Сјеверна Македонија примљени су у НАТО и постали кандидат за чланство у ЕУ. И даље су сиромашни и оптерећени међуетничким односима, јер је сваки пети грађанин ове државе етнички Албанац.

Умјесто да се демократизацијом, јачањем институција и искорјењивањем корупције боре за бољу будућност, македонске вође су одлучиле да, по старом еx YU рецепту, уљепшају прошлост.

Сиромашна држава је уложила огроман новац у изградњу шуме споменика, који треба да подсјећају на “славну прошлост”, али они у многoме подсјећају на лошу копију Дизниленда.

– Амерички Дизниленд је изграђен да би се богати гости у њему забављали. Македонски Дизниленд је изграђен да би се једном од најсиромашнијих народа Европе одвратила пажња од стварних проблема – наводи Класић.

БРУТО ДРУШТВЕНИ ПРОИЗВОД ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА ЗА 2020.

Словенија – 25.179 долара

Хрватска – 13.828 долара

Црна Гора – 7. 686 долара

Србија – 7.411 долара

БиХ – 6.031 долара

Сјеверна Македонија – 5.888 долара

Самопроглашено Косово – 4.287 долара