Блаженопочивши митрополит Николај оставио велики траг у историји Митрополије дабробосанске (ВИДЕО)

27.10.2023. 14:00
1
ИЗВОР: katera.news

Архиепископ сарајевски митрополит дабробосански и егзарх све Далмације гласила је титула нашег блаженопочившег митрополита господина Николаја, који се упокојио у Господу на данашњи дан, 27. октобра 2015. године у својој 87. години живота.

Митрополит Николај Мрђа, рођен је 30. августа 1928. године у селу Крња Јела код Босанског Петровца, данас ФБиХ, од оца Милана и мајке Милице (дјевојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко.

Као питомац Српског привредног друштва „Привредник“ на препоруку смољанског пароха одлази 19. децембра 1940. године у Смедеревску Паланку на школовање.

Послије ниже гимназије уписује се на Богословију у Призрену 1946. године. Монашки постриг примио је 1953. године у манастиру Копорину, од стране јеромонаха Кирила Врге. На монашењу је добио име Николај.

Те исте године, 30. септембра, епископ браничевски Хризостом рукоположио га је у чин јерођакона, а патријарх српски Герман, 10. маја 1961. године, у чин јеромонаха. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953, који је завршио у редовном року.

Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, Свети архијерејски синод Српске православне цркве га 1957. поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године.

Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије у манастиру Крки. Отварањем 1966. петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора, гдје је остао до 1973. године.

Од 1973. године врши дужност аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1978. изабрао за епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије.

Слика

Фото: mitropolijadabrobosanska.org

Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. часопис "Истина". Администрирао је обновљеном Епархијом бихаћко-петровачком. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.

На трон Митрополије дабробосанске дошао је 1992. године, у тешком тад већ ратном вихору који је задесио Сарајево и читаву БиХ, те с обзиром да је сједиште Митрополије било у Сарајеву, одлучио да се она привремено пресели на Соколац.

У том тешком времену, митрополит Николај стрпљиво је радио на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967. године, на отварању Духовне академије, те за те потребе од власти у Републици Српској добија зграду у Фочи, гдје са радом почиње Духовна академија „Светог Василија Острошког“.

Од самог оснивања академије вршио је дужност проректора и предавао црквено пјевање студентима. У истој згради била је смјештена и избјегла Богословија „Света Три Јерарха“ из манастира Крке.

Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Светом Петру митрополиту сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од 1997. митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Његовим залагањем покренут је епархијски лист „Дабар”.

За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у посљедњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву.

Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у ФБиХ, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, као и црквених грађевина у манастиру Добруну. Члан је Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.

Слика

Упокојио се у Господу на празник Преподобне Параскеве, у универзитетској болници у Фочи, 27. октобра 2015. године.

Сахрањен је у манастиру Добрун 30. октобра 2015.

Сниматељ и монтажер: Бојан Д. Тошић/ICS production

Коментари 1
  • Generic placeholder image
    Што јес ,јес 28.10.2023. 04:09
    Први се почео молити са сатанистима, и исте 6водити у олтар.Као фол ,молитве за мир.

    И само назвање ,екуменске,носи сатанистички карактер дружења са папистима.

    Бог сами зна да ли се Николај покајао за екуменску јерес,али увођење сатаниста у олтар,чији су очеви убили Св Петра дабробосанског и милион других Срба,је велика мрља у животу Николаја Мрђе
Повезане вијести
Навршава се 14 година од упокојења највољенијег српског патријарха Навршава се 14 година од упокојења највољенијег српског патријарха
Прошло 30 година од злочина над Србима на Казанима Прошло 30 година од злочина над Србима на Казанима
Прошла 31 година од убиства 10 и рањавања 33 српска цивила Прошла 31 година од убиства 10 и рањавања 33 српска цивила
Најчитаније
  • Гласни када бране Додика, нијеми на муке сабораца: БОРС на мети жестоких критика због доласка њихових челника пред Суд БиХ
    23h 11m
    8
  • Косовски витез Милош Ћирковић: На згаришту икона Светог Алимпија Столпника
    5h 8m
    0
  • Дио бораца и даље чека јединствени мјесечни додатак
    11h 22m
    3
  • Отворен Конзулат Србије у Палама, Љевнаић почасни конзул
    6h 38m
    2
  • Јаков Игњатовић - Зачетник реализма у српској књижевности
    9h 28m
    0