Млади брачни пар из Сарајева своје брачно путовање је провео на Занзибару, аутономној покрајини Танзаније.

Сарајлије су одлучиле усрећити једну породицу из Танзаније купивши им нешто што им је најпотребније, а то је крава.

А ова необична прича је почела овако:

Млади брачни пар је одлучио своје брачно путовање провести на Занзибару. Тако одлазе на ту егзотичну дестинацију, ни не слутивши да ће тамо упознати пријатеља до краја живота. На плажама острва Занзибар свакодневно бораве припадници племена Маасаи, који долазе са копна, тачније из Танзаније, како би преко љета зарадили неки новац за преживљавање. Тако једног дана Сарајлије ступају у контакт с Рафикијем, једним од припадника племена Маасаи.

Током разговора Рафики им описује свој начин живота. Необично је то што Рафики на лицу има велики ожиљак, те га знатижељне Сарајлије питају како је задобио ту повреду. Рафики описује да ју је задобио током једне борбе са лавом у којој је бранио стоку заједно са осталим припадницима племена из његовог села.

Када лав нападне нечију живину, цијело село се скупи како би одбранило јадну животињу. Рафики тако описује ту борбу, али у цијелом разговору највише прича о својој породици, жени и троје дјеце, које је оставио у Танзанији док он покушава зарадити неки новац на Занзибару. Много му недостају, те он живи за тренутак када ће поново загрлити дјецу и пољубити своју жену.

Животна жеља

Потпуно искрен, поштен и пун љубави, овај Массаи говори Сарајлијама да је његова највећа жеља да има краву, али да он за њу никада неће моћи зарадити, да је то за њега много новца. Говорећи тако о свом сиромаштву, он предлаже својим пријатљима из Босне да дођу у његово село и да буду његови гости.

Како кажу, предложио им је да спавају у његовој кући, да живе његовим животом неколико дана, али једини проблем је тај што их он не може хранити, јер како каже, једва прехрани себе и своју породицу. Сарајлије му обећавају да ће доћи и да ће му том приликом купити краву. Кажу да у том тренутку његовој срећи није било краја.

Испуњење сна

По повратку у Сарајево, брачни пар је схватио да требају Рафикију што прије помоћи и тако њему и његовој породици олакшати живот. Одмах сутрадан су отишли у банку и послали новац на Занзибар. Рафики је уз помоћ својих тамошњих пријатеља некако успио подићи тај новац и истог дана се запутити назад у село својој породици која му је много недостајала.

Купио је краву, а не прође ни један дан да се својим пријатељима из Сарајева не захвали на огромној помоћи. Сарајлије намјеравају ускоро посјетити Рафикија и његову породицу у његовом селу, а том приликом, кажу да ће му купити још једну краву или нешто што му у том тренутку буде најпотребније. Ово је доказ да право пријатељство не познаје границе и да искрени и добри људи увијек проналазе пут једни до других.

Али то није све.

Након што је на порталу Боснаинфо објављена прича о сиромашној породици из Танзаније којој је брачни пар из Сарајева помогао, те им купио краву, ова прича је добила свој епилог.

Још једна породица из Сарајева и једна особа из Бањалуке су пожељели да обрадују ову сиромашну породицу из Танзаније.

Брачном пару из Сарајева ове особе су се јавиле, те пожељеле да учествују у помоћи. Сарајлије су контактирале свог пријатеља из Танзаније, Рафикија, те га обавијестили да постоји још добрих људи који желе помоћи.

Питали су Рафикија шта му је у том тренутку најпотребније, он је рекао да би желио имати још једну краву, али и храну, тачније кукуруз, јер је цијена 100 кг кукуруза енормно порасла за њихов стандард, те он и његова породица сада не могу прехранити ни себе ни стоку.

Млади брачни пар из Сарајева је то пренио добрим људима који су им се јавили, те су послали новац у Танзанију.

Рафики је одмах сутра отишао у сусједно село да подигне новац као и да купи своју другу краву и храну. Његовој срећи заиста није било краја. Ово је доказ да није потребно много учинити како бисмо некоме промијенили судбину.

Почнимо од свог примјера, помозимо онолико колико можемо, па ћемо онда заједничким снагама многим људима олакшати живот.