Дјеца рођена данас суочена су с разним и доживотним здравственим посљедицама због климатских промјена - одрастањем у топлијем свијету уз ризике несташица хране, заразних болести, поплава и екстремних врућина, показало је велико истраживање. Климатске промјене већ наносе штету људском здрављу повећавањем броја екстремних временских појава и појачавањем загађења ваздуха, према студији објављеној у часопису Ланцет.

Ако се ништа не учини како би се то ублажило, утицај климе могао би оптеретити читаву генерацију болестима током читавог њихова живота.

Дјеца су посебно осјетљива на здравствене ризике мијењајуће климе. Њихова тијела и имунолошки системи још су у развоју и стога су изложенији болестима и загађивачима у околини, каже Nick Watts, који је водио студију о здрављу и климатским промјенама.

Упозорио је да су штете по здравље у раном дјетињству "тврдокорне и превладавајуће" и носе доживотне посљедице.

-Без тренутне акције свих земаља на смањивању емисије стакленичких гасова постигнуто у квалитету живота и дуговјечности биће компромитовано и климатске промјене почеће одређивати здравље читаве генерације - рекао је у Лондону.

Научни тим поручио је да би увођење мјера ограничавања емисија и ограничавања глобалног загријавања довело до другог исхода.

У том сценарију данас рођено дијете било би, на примјер, свједоком престанка кориштења угља у Британији до свога шестог рођендана, а на 31. рођендан свједочило би потпуној контроли емисија стакленичких гасова. Студија објављена у часопису Ланцет резултат је сарадње 120 стручњака из 35 институција међу којима и Свјетске здравствене организације, Свјетске банке, University College Лондон и кинеског универзитета Тсингхуа.

Уз игнорисање потребе за промјеном понашања, уз мало мјера за ограничавање климатских промјена утврђено је да ће, уз растуће температуре и екстремне временске непогоде, дјеца бити изложена потхрањености и растућим цијенама хране и највјероватније ће патити због загријаних вода и климе који убрзавају ширење заразних болести попут тропске денга грознице и колере.

Међу најакутнијим и најдуготрајнијим здравственим пријетњама климатских промјена је загађење ваздуха, упозоравају научници. Позвали су на хитне мјере на смањивању спољашњег и унутрашњег загађења увођењем чистијег горива и чистијих возила, те мјера које ће подстицати сигурни и активни транспорт попут ходања и вожње бициклом.

Свјетска здравствена организација наводи да је глобално у 2016. години седам милиона смрти резултат учинака загађења ваздуха у домовима и спољном свијету.

-Ако желимо заштитити нашу дјецу, морамо обезбиједити да ваздух који удишу није отрован - каже Соња Аyеб-Карлсон са британског Универзитета Sussex, која је радила на студији.