Чајничанка Ивана Машић Тупеша као седмогодишњакиња преживјела је тортуру као једна од најмлађих логорашица у горажданском казамату, пише "Глас Српске".

Ивана, која је данас удата и мајка троје дјеце, није имала ни пуних седам година када је доспјела у овај логор. 

Били су то тешки дани за једну од најмлађих дјевојчица која се нашла у злогласном логору током Одбрамбено-отаџбинског рата деведесетих година.

"Глас Српске" пише да су 14. фебруара, на дан Светог мученика Трифуна 1993. године, велико српско село Поникве у општини Чајниче, које се налази на супротној страни од Горажда, изненада напали "до зуба наоружани" припадници такозваних "зелених беретки" из Горажда.

Муслимански екстремисти су искористили прилику и у раним јутарњим часовима, док су мјештани спавали, напали небрањене Поникве.

На самом почетку, мјештани нису ни били свјесни онога што ће се десити, а у овом селу било је и много жртава током напада муслиманских снага.

Животе су тада изгубили Иванина баке Стоја Дачевић и Душанка Машић, дјед Божо Дачевић и стриц Жељко Машић, тада четрнаестогодишњак.

Ивана је у том нападу тешко рањена, а онако уплакана и крвава, у нарамку мајке Полке одведена је у Горажде. 

Након четири мјесеца тортуре, размијењена је заједно са мајком, која је убрзо након тога преминула у својој 31. години.

"Глас Српске" пише да је Иванино рјешење о трајном инвалидитету, које је након окончања рата процијењено на 80 одсто, остало је као доказ страдања које је проживјела.

Упркос томе, Ивани није сметало да се укључи у свакодневни породични живот, убрзо након тога заврши средњу трговачку школу. Ипак, до посла није успијевала доћи и пуних 17 година била је незапослена.

Тек почетком ове године, Ивана је добила посао у подручној јединици Пореске управе Републике Српске у Чајничу, али на уговор о дјелу.

И њен супруг је ове године добио посао возача  ШГ "Вучевица" у Чајничу, а велику захвалност породица дугује министарки финансија Зори Видовић, која се побринула да запосли ову породицу.