Крај јесени и зима, те дани када временске прогнозе не дјелују оптимистично, а имамо жељу и навику да боравимо у природи, су идеалан период за посјету неког од водопада који се налазе у нашем окружењу. Најављена киша и снијег у поподневним часовима су нам дали таман толико времена да за нашу руту изаберемо водопад Скакавац из правца Буковика који смо и на неким од наших прошлих похода знали обилазити у зимским временским условима.
Простор споменика природе “Скакавац“ налази се на укупној површини заштићеног подручја које износи 1.430,70 ha и брига о његовом очувању води се још од давне 1954. године када је стављен под заштиту државе.
Заштићено подручје чини: животињска разноликост, некропола стећака из XIII и XIV стољећа, локалитет Перца, Православно гробље “Потоци” и Православно гробље “Под јасиком”. Проглашен је спомеником природе најприје одлуком 2002. године, а затим и законом 2010. године.
Фото: Слободанка Бода Живковић
Централни дио парка је водопад Скакавац, својеврсни природни феномен и један од значајнијих туристичких потенцијала околине Сарајева. Извире у подножју врха Буковик, а до стјеновитог усјека низ који се спушта долази поприлично мирним коритом кроз комбиновану смрчево-букову шуму.
Подручје око водопада спада у области са највишим степеном вегетацијске и еколошке разноврсности са преко 1500 врста васкуларних биљака и великим бројем врста ендемског каракрера. Разнолик орографски простор сачињен је од бројних кањона, клисура и врхова, од којих је највиши Буковик (1532 мнв), те Црепољско брдо (1535 мнв) и Козјача (1500 мнв).
Водопад Скакавац се, са дужином од 98 метара, убраја у пет највиших водопада на Балкану.
Један дио наше групе је до полазне тачке дошао из правца Хреше, други из правца Мокрог, асфалтним путем до бившег ловачког дома на Црепољском, гдје смо се одвојили десно, макадамским путем ка Буковику и паркирали на раскрсници између Буковика, Црепољског и пута ка водопаду Скакавац.
Фото: Слободанка Бода Живковић
Локалцима је ово мјесто познато као раскрсница код које се налази викендица Џемала Биједића. На раскрсници нас је дочекао осјетно јак вјетар и натјерао да што прије узмемо неопходну планинарску опрему и кренемо стазом ка водопаду која је окружена густом шумом кроз коју се већ могло лагано шетати. Уз благ спуст, након неколико километара примјећујемо да је некадашња табла упозорења на могући сусрет са медвједом и упутама како се понашати у том случају, замијењена новом са много блажим упозорењем на могуће присуство дивљих животиња.
Животињски свијет парка природе Скакавац, поред тога што је угрожен од стране човјека, и даље се може похвалити присуством кровних животиња, медвједа и вукова, као и осталих дивљих животиња које су присиљене због присуства човјека своје активности обављати преко ноћи, а стручњаци наводе да се животиње углавном скривају од људи и да ниједна не иде да угрози човјека.
Фото: Слободанка Бода Живковић
На путу наилазимо и на одвајање које води ка некрополи стећака за чији обилазак овај пут нисмо имали времена и која ће сачекати неке нове походе. Након пет километара хода стижемо до излетишта са уређеним и наткривеним столовима и клупама, гдје смо продужили десно, кроз шуму ка импресивном видиковцу изнад самог водопада са ког се отвара поглед на околину, али и чаробни призор стијене и усјека низ који се спушта вода. Маркираном стазом кроз шуму, спуштамо се у подножје водопада.
Шумски пут је у доброј мјери уништен одронима изазваним скорим невременом и тренутно се користи алтернативни. Долазимо до нашег циља уз неизоставно фотографисање и констатацију да је тешко одлучити да ли је овај водопад љепши љети или зими, да ли се у овај призор из снова љепше уклапају јесење боје, прољећно зеленило или ледом формирани облици од слапова који га красе зими.
Након паузе и ручка са погледом на најдужи водопад Босне и Херцеговине враћамо се истом стазом до аутомобила праћени лаганом кишом.
Аутор: Слободанка Бода Живковић (за Катеру)
За потребе писања текста кориштени су подаци:
Закона о заштити природе Федерације Босне и Херцеговине
Закона о проглашењу ширег подручја водопада Скакавац спомеником природе
geohub.ba
