У Источном Сарајеву вечерас је представљен часопис „Нова зора“ који је, према ријечима његовог главног уредника Милоша Ковачевића, чувар српских националних и културних интереса и који треба да буде препознат у Републици Српској и Србији, али и осталим земљама гдје Срби живе.

Ковачевић је новинарима уочи промоције рекао да је „Нова зора“, иако је основана у Херцеговини /Билећи и Гацку 2004. године/, окупила готово све писце са свих српских простора, што говори да је ријеч о свесрпском часопису.

- Човјек остане запањен када се погледа колико је људи и текстова прошло кроз 63 броја "Нове зоре" за ових 15 година постојања. До 50. броја више од 1.100 аутора објавило је више од 2.300 радова, међу којима је и нобеловац Петер Хандке, али и остали значајни домаћи и страни аутори. Све што чини вриједност у српској култури и књижевности мислим да није заобишло Нову зору - нагласио је Ковачевић.

Према његовим ријечима, „Нова зора“ мора да представља све Србе кроз призму Херцеговине, у којој је, за разлику од свих других извгоришта српског народа, Херцеговац територијални термин, док је у готово свим другим ситуацијама тај територијални термин помало постаје и национални.

- "Нова зора" иде путем да покаже да смо ми /Срби/ само територијално раслојени, а да смо, заправо, једниствени у српском културном простору - указао је Ковачевић.

Професор на Филолошком факултету у Београду и лектор овог часописа Михајло Шћепановић рекао је да су захваљујући мудрим вођењем уредника „Нове зоре“ оживљена и из заборава враћена нека давна имена које су злом непажњом „нека разна министарска мастиљара избацила из школских лектира“.

Према његовим ријечима, „Нова зора“ је „прозорила ријечју и стваралаштвом српских стваралаца са цјелокупног српског говорног простора од Книна до Скопске Црне Горе и од Бара до Суботице“.

- На тај начин можемо рећи да "Нова зора" има непроцјењиву вриједност јер не постоји ни једно значајно име српског културног и говорног простора које није дало допринос овм часопису. Управо је због тога "Нова зора" прозорила тамо гдје треба и надам се да ће нам зорити још дуго - закључио је Шћепановић.

Часопис „Нова зора“ баштини традицију српског књижевног часописа „Зора“ који је излазио је у Мостару од 1896. до 1901. године, а коју су предводили Јован Дучић, Алекса Шантић, Атанасије Шола и Светозар Ћоровић.