За непуних девет мјесеци Драган Чавић је од “Проинтера” у два наврата купио рачунаре вриједне укупно 115.690 КМ. Откако је сјео у директорску фотељу “Електрокрајине” фирми која је обиљежена “сарадњом” са Игором Додиком дао је шест уговора вриједних 800.000 КМ.
Од свих нагомиланих проблема “Електрокрајине”, од вишеструко смањене годишње добити, преко милионских задужења, до дуговања добављачима, директор овог јавног предузећа Драган Чавић одлучио је да се позабави приоритетима. По други пут за непуних девет мјесеци купио је рачунаре и то за 58.500 КМ.
Од кога их је купио – питање је које се више не поставља. Бањалучки ИТ тендер мајстори, окупљени под именом “Проинтер”, за ове намјене од Чавића су, од краја децембра прошле до половине септембра ове године, добили два уговора вриједна укупно 115.690 КМ.
Од 21. фебруара 2019. године, када је засјео у директорску фотељу највећег зависног предузећа “Електропривреде РС” Чавић је “Проинтеру” дао шест уговора вриједних укупно око 800.000 КМ.
ЛАГЕР И КРЕДИТИ
Занимљиво, на Чавићеве тендере за набавку рачунара ниједна друга фирма се и не јавља. “Проинтер”, који је заувијек обиљежен очито врло успјешном “сарадњом” са Игором Додиком, сином члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика, сам шаље понуду вриједну 58.477 КМ, сам и побјеђује!
Иако је журба велика када се троши народни новац, код испоруке робе је већ нешто другачија ситуација. ИТ тендер успјешница од некадашњег љутог опозиционара са чела НДП-а, а данас директора – Додикове продужене руке у Народној скупштини Републике Српске добила је рок да робу испоручи за максимално шездесет дана.
Вратимо ли се девет мјесеци уназад присјетићемо се да је Драган Чавић међу првима пружио руку новостеченим пријатељима. Наиме, док се сарајевски огранак бањалучког “Проинтера” пробијао на федерално тендер-поље, директор “Електрокрајине” рачунаре је 27. децембра купио управо од овог конзорцијума. Тада их је, како је Журнал већ писао, потпомогао са 57.213 КМ.
Све ово дешавало се у моменту када је “Електрокрајина” покушавала да се задужи новим милионима како би остала ликвидна. Чавић је тада био у потрази за банком која би му дала кредит од 2,5 милиона КМ на годину дана по фиксној каматној стопи од максимално 3,6 одсто. Претходно је, крајем прошле године, највеће зависно предузеће “Електропривреде РС” “Нова банка” кредитирала са четири милиона марака, са петогодишњим роком отплате.
Готово истовјетна ситуација је и сада. “Проинтеру” је дат нови уговор, а Чавић је у новом покушају да задужи предузеће за два милиона КМ са двогодишњим роком отплате. Трошкове кредита спреман је да плати 95.000 КМ.
Док “приоритетно” рјешава проблеме, економисти Чавићу се око врата нижу лоши финансијски резултати. Према писању портала Капитал с почетка маја, губитак снабдијевања око 2.400 великих индустријских потрошача одразио се на пословање „Електрокрајине“ у првом кварталу ове године. Квартална добит износила је два милиона КМ, што је три милиона КМ мање у односу на исти период прошле године.
ШТА КОШТА 800.000?
С напуштањем опозиционих редова након избора 2018. године, Чавић је од Додика награђен директорском фотељом у “Електрокрајини”. С његовим именовањем у предузеће се враћа “Проинтер”, који је ту посљедњи тендер добио 2016. године.
Први у низу дилова Чавић-“Проинтер” био је онај који се 25. септембра 2019. односио на одржавање call centra. Једна примљена и једна прихватљива понуда била је вриједна 57.283 КМ. Од “Проинтера” и “Калдере”, која је касније завршила у “Проинтеровим” рукама, Чавић је 21. октобра 2019. набављао и РМУ-ове по цијени од 269.100 КМ. Мјесец касније затребали су му и централни свичеви – 123.000 КМ.
Услиједио је, 27. децембра, уговор са Сарајево – Бањалука “Проинтер” конзорцијумом за куповину рачунара – 57.213 КМ.
У тендер игри око набавке НН ормарића за трафостанице поново су, 27. јануара 2020, били “Калдера” и “Проинтер”. Цијена 234.000 КМ. Посљедни утефтерени посао је горе поменута нова набавка компјутера за 58.477 КМ.