На званичној интернет страници Министарства иностраних послова БиХ (дана, 29. јула 2020), објављено је како је министар Бисера Турковић угостила или примила у званичну посјету двојицу упосленика МИП-а (јавности повод непознат), носиоце највиших ратних одликовања, златног љиљана и златне полицијске значке. За заслуге у рату, Турковићева их је частила. Понудила им је да бирају дипломатско представништво БиХ у свијету, по својој жељи, за које ће им она обезбиједити одлазак.
Да ли су ратна одликовања критеријум за одлазак у мрежу дипломатско-конзуларних представништава? Да ли је ово приватна фирма гђе Турковић, па она награђује по својим властитим критеријима? Да ли је МИП БиХ, министарство БиХ, односно, дио заједничких институција БиХ или је можда ексклузивно бошњачко министарство? Ако није, онда у наредним данима очекујемо да министар Бисера Турковић позове у свој кабинет и носиоце највиших одликовања Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова Републике Српске, као и ХВО-а, те да им понуди да бирају дестинацију. Очекује се равноправност и једнакоправност све три ратне војске или сва три народа, па да се онда извинимо Турковићевој.
Но, не треба имати илузију да ће се то догодити. Они, којима су пуна уста БиХ, који су приграбили ексклузивно право чувара БиХ, оваквим поступцима свјесно или несвјесно разграђују ово мало државе што је преостало.
Какву је поруку овим гестом послала Србима и Хрватима?
Од Турковићеве се то могло и очекивати. Можда не тако јавно да демонстрира бахатост и острашћеност.
Очигледно су недостатак путовања и утицај пандемије, као и чињеница да је, такорећи, прошло пола мандата, те да су сљедећи избори за двије године, пореметили и измијешали приоритете и надлежности МИП БиХ.
Подсјећамо и на њено оспоравање обиљежавања Дана Републике Српске, 9. јануара 2020. године, када је Србима забрањивано да се у шихт листе пише ДП (државни празник), већ је тражено да се пише ГО (годишњи одмор) или ВП (вјерски празник), иако је, чланом 5. ставом 2, Одлуке Савјета министара БиХ (број: 234/08 од 29. децембра 2008. године), утврђено да се, до доношења Закона о празницима у БиХ, државним празником сматрају празници утврђени ентитетским законима према мјесту пребивалишта запосленог.
Али, гђа Турковић није једини проблем. Забринутост изазива ћутање и недостатак било какве реакције власти и опозиције Републике Српске. Зар је то та репрезентација Републике Српске у Сарајеву?
Гдје се изгубио селектор, који је направио тим у заједничким институцијама, гдје су опозиционари који знају да јуришају на Додика?
Чекајући да се бар неко огласи поводом ове промоције “бранилаца БиХ”, па макар то био и предсједавајући Савјета министара БиХ, проћи ће и викенд, а нико ни ријечи.
