Ново поскупљење намирница, нови ударац на џепове грађана.

Према посљедњим подацима Савеза самосталних синдиката БиХ, потрошачка корпа за прошли мјесец износила је 2.053 КМ и за 88 КМ је скупља од јануарске. Истовремено, просјечна плата у 2019. износила је 921 КМ.

Ни прошли мјесец није се ништа промијенило. Опет двије просјечне плате не могу покрити потрошачку корпу.

Оно на шта грађани највише дају новац је поскупјело, па су тако, према подацима Агенције за статистику БиХ, порасле цијене хљеба, меса, сухомеснатих производа, воћа и поврћа, док трговци додају да не мирују ни цијене шећера, уља и брашна.

Према подацима овог завода, у јануару ове године у односу на исти мјесец лани, килограм полубијелог хљеба поскупио је за 10,6 одсто, паприке за 17,6, краставаца за 21,8, а банана за 24,4 одсто.

Марин Баго из Удружења потрошача „Фортуна“ Мостар наводи да је поскупљење прехрамбених намирница превелик удар за потрошаче.

– Скоро једна просјечна плата одваја се за храну, док је тај проценат у много развијеним земљама знатно мањи. Ако само један члан у породици ради, то значи да породица има само за храну. Артикли поскупљују помало, што је на нивоу године 200 КМ по потрошачкој корпи, а просјечна плата скоро да мирује – наводи Баго.

Слаби куповна моћ

Економски аналитичар Дуљко Хасић истиче да без оправдања енормно расту цијене прехрамбених производа.

– Доста прехрамбених производа БиХ увози, њихова цијена у иностранству је непромијењена, а разлике које узимају трговци у БиХ су високе. Тиме се куповна моћ смањује. Омбудсмани за заштиту потрошача морају реаговати на поскупљења – закључује Хасић.

Грађани се задужују

Да би сустигли мјесечне трошкове, грађани се морају задуживати. Најновија истраживања потврђују да је скоро 75 одсто грађана у ситуацији да посуђује новац, односно да је за већину додатни удар на буџет изненадни трошак већи од 50 КМ, пише Аваз.