Чизкејк је колач који се у скоро свим варијантама састоји из три дијела: доњи слој је најчешће од кекса или бисквита, централни слој је тај који га и чини чувеним јер је од сира, а на крају долази воће или неки други прелив.

Историја чизкејка датира још из доба старе Грчке, гдје је био један од омиљених посластица, а први пут га спомиње грчки доктор Егемиуса у својој књизи о умијећу прављења овог слаткиша. Касније су рецепт прихватили и Римљани, а током вијекова се ширио цијелим свијетом и тако добијао различите облике и укусе.

Чизкејк какав данас познајемо најсличнији је оном који је направљен први пут у Америци још крајем 19. вијека. У сваком случају, било да га правите са малинама, јагодама или неким другим воћем, са сиром или слатком павлаком, овај колач никога не оставља равнодушним, а носи епитет колача над колачима.

Основна подјела чизкејка је на печени и непечени.

Верзија овог колача на нашим подручјима је она која се не пече. Управо то је и један од разлога што је честа посластица у овдашњим домовима. Не одузима много времена, није потребно пећи га, а састојке је могуће пронаћи у свакој продавници. Баш због тога овај тип чизкејка најраспрострањенији је у свијету.

Доњи слој, који се припрема од кекса, такође варира у зависности од земље, односно од тога који је кекс у тој земљи најпопуларнији и најукуснији за овај колач.

Најчешће се за припрему средњег слоја користи крем сир, али у неким земљама попут Италије, Француске и Пољске припрема се и са свјежим сиром. Управо у Италији додаје се маскарпоне или рикота, а уз мало меда ова смеса је неодољива. У Грчкој се користи традиционални мизихтра сир, бијели и мекани сир с ових простора, који чизкејку даје посебан укус.

Прелив је у свим земљама најчешће од воћа, али може то бити карамела, чоколада или по укусу. У неким земљама воће се убацује у желатин, па тако заједно праве форму, а негдје се посипа накнадно, често и свјеже.

Чизкејк који се пече долази из Америке, а најпознатији је свакако њујоршки чизкејк, за који кажу да је најукуснији на свијету. Толико је популаран да и у другим градовима покушавају да га направе и продају под тим именом. Ипак, највећи фанови чизкејка у Америци могу да препознају онај прави, па чак да одаберу и онај најбољи у самом Њујорку. Најчешће се служи без топинга, што је још једна од специфичности чизкејка из овог града.

Рецепт

Састојци:

За кору:

300 г мљевеног кекса

100 г путера

150 мл млијека

За крем:

500 г несланог сира

2 чаше киселе павлаке

200 г шећера

30 г желатина

30 г ванилин шећера

1 жуманце

За фил:

1 кг смрзнутог или свежег воћа (малине, вишње, јагоде)

200 г шећера

30 г желатина

Припрема:

Умутите кекс, путер и млијеко те направите подлогу у округлом плеху, претходно обложеног фолијом. Даље умутите одвојено сир, павлаку, шећер, ванилин шећер и жуманце. Желатин размутите у 12 кашика воде, а када се стврдне, загријте га док не постане течан. Помијешајте желатин с осталим састојцима и крем прелијте преко подлоге од кекса.

У врелу шерпу наспите воће и 200 г шећера и додајте размућени желатин. Након што се охлади сипајте преко крема. Оставите у фрижидер да се охлади и хладно сервирајте.

Додатни савјет: Можете пробати и верзију без желатина, можда неће изгледати као из посластичарнице, али ће бити сочнија и кремастија.