Цијена сирове нафте брент на свјетским берзама биљежи раст који је током овог мјесеца био константан те је цијена једног барела у посљедњих 30 дана скочила са 74 на 83 долара и налази се на тромјесечном максимуму, а поједини стручњаци упозоравају да би вриједност “црног злата” и даље могла расти, на више од 90 долара.
Иако амерички ФЕД и Европска централна банка разматрају још једно рестриктивно подизање каматних стопа у покушају да се изборе са инфлацијом, а ради се о фактору који има потенцијал да успори економски раст и смањи потражњу за нафтом - ово ипак није значајније утицало на пад потражње, али и цијена сирове нафте.
Чланице ОПЕК-а смањиле су производне квоте, што је промијенило изгледе тржишта за другу половину 2023. године, а аналитичари из “Голдман Сакса” процјењују да ће рекордно висока потражња за нафтом и смањена понуда створити прилично велике дефиците на тржишту од скоро два милиона барела дневно.
Званични подаци међународних институција показују да се потражња за нафтом вратила на нивое прије пандемије. Због тога понуда има проблема да одржи корак, постављајући терен за још веће цијене “црног злата”, а Кина и Индија кључни су покретачи растуће потражње.
Експерти указују да ће управо економски “постковид” опоравак Кине највјероватније подстаћи нове и веће промјене на глобалном тржишту.
С друге стране, руски извоз сирове нафте је већ у тренду опадања у посљедњих неколико недјеља, а очекује се да ће Саудијска Арабија такође поново смањити производњу сирове нафте у августу. Овој земљи су, како оцјењују експерти, потребне што више цијене, јер још увијек пати од финансијске штете коју је претрпјела током рата цијена нафте од 2014. до 2016. Саудијска Арабија је због тога прешла са буџетског суфицита на тада рекордно висок дефицит од 98 милијарди америчких долара. Такође, тада је ова нафтом богата земља потрошила најмање 250 милијарди долара својих драгоцјених девизних резерви. Саудијској Арабији је зато, како наводе ови експерти, потребно да цијене нафте буду довољно високе не само да покрије ужасну финансијску заоставштину својих катастрофалних ратова цијена нафте, већ и да финансира широку лепезу социо-економских пројеката потребних да задржи своју краљевску породицу на власти.
Такође, никако не треба изгубити из вида и да се Русија крајем 2016. придружила ОПЕК-у што из садашњег угла гледано, а у контексту дешавања у вези са Украјином и економског рата са Западом, има посебан значај.
Професор и директор Института ФЕФА из Београда и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић каже да иако је незахвално правити било какве прогнозе због нееластичности нафтног тржишта, цијена сирове нафте током наредних неколико година могла би се кретати у распону, условно речено, од 80 до 90 долара.
- И државе и нафтне компаније су процениле да им је ово прилика да узму огромни новац. И биле су у праву јер није дошло до пада тражње, дапаче - наводи Радосављевић, додајући да због свега тога не треба очекивати да се цијена горива на домаћим пумпама у неко догледно вријеме врати на ниво прије пандемије.
У прилог овим тврдњама овог експерта иду и посљедњи подаци који откривају рекордне профите нафтних компанија. Саудијска Арабија је током прошле године имала приход од продаје од 326 милијарди долара, што је било највише у ери престолонасљедника Мохамеда бин Салмана.
Рекордни профити
Кувајтска национална нафтна компанија саопштила је како је од априла 2022. до марта 2023. забиљежила рекордан профит од три милијарде евра. Ово је највећи профит који је ова компанија остварила у својој историји - за 198 одсто већи него профит у фискалној години која се завршила 31. марта 2022. године. И друге велике нафтне компаније су забиљежиле рекорде, а међу њима је “Ексон мобил” са 50,68 милијарди евра и “Шел” са 36,2 милијарде евра. Профит компаније “Катар енерџи” био је 38,46 милијарди евра, а саудијског нафтног гиганта “Арамко” чак 145,69 милијарди евра.
Пише: Вељко Зељковић
