Црна Гора је 8. октобра 1912. године објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат. Овај рат вођен је између балканских савезника - Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке, са једне, и Турске, са друге стране.

Османско царство, које је већ 1908. године било уздрмано Младотурском револуцијом, 1912. било је још више ослабљено ратом против Италије.

Ту слабост користе балканске земље и отпочињу рат против Турске с циљем потпуног ослобођења.

Српска војска је однијела двије важне побједе у биткама код Куманова и Битоља, чиме је ослобођена цијела данашња Сјеверна Македонија.

За мање од два мјесеца, Турска је изгубила територије на готово цијелом подручју европског континента, па је успостављено примирје 4. децембра 1912. године са свим противницима, осим Грчке.

Турска је изгубила и утврђења Једрене, Јањину и Скадар, као и превласт на мору од грчке морнарице, па је 30. маја 1913. године, посредством Великих сила, потписан Лондонски мировни уговор.

Тим споразумом је успостављен мир, а Турска је балканским савезницима предала све територије западно од линије Енос-Мидија, као и острва у Егејском мору, укључујући и Крит.

Резултат Првог балканског рата био је стварање Албаније као независне државе, на чему је инсистирала Аустроугарска, на штету земаља побједница - Грчке, Србије и Црне Горе.