Чудан неки вирус...

Дјецу и труднице најмање напада.

Највише трује неодговорне.

Тјера млађе да се брину о старијима.

Тјера нас да одмарамо, даје нам продужени годишњи одмор... скраћено радно вријеме.

Тјера нас да проводимо више времена са својом дјецом.

Даје нам вријеме за дружење са супружницима, партнерима, пријатељима, комшијама... да се боље упознају. Даје вријеме за љубав.

Учи нас чувању здравља и другим приоритетима.

Тјера нас да сами мијесимо хљеб.

Одједном престадосмо журити.

Зауставио је авионе и аутомобиле... и натјерао нас да мање загађујемо животну средину.

Чисти природу од људи.

Ослобађа цесте, смањује несреће.

Истјерује из кафића и кладионица.

Тјера нас да будемо хумани.

Учи нас да нам новац, вила, ауто и јахта не могу помоћи, већ човјек... прави, храбри човјек.

Учи нас да цијенимо праве вриједности.

Учи нас да цијенимо и туђи живот.

Ставља нас у кавез, док су животиње вани.

Учи нас да није битна нација и религија.

Учи нас правди и поштеној расподјели.

Учи нас да је права вриједност у хуманости и волонтирању.

Скида лажне маске с похлепних лица.

Смањује проституцију, криминал, прање новца. Смањује вриједност дионица.

Учи нас да балкон, двориште и башта имају већу вриједност од стана и куће.

Тјера нас да тежимо знању, да тражимо праву а не лажну информацију.

Учи нас да је бар метар око нас наш интимни простор, и све преко тога можемо дати само онима којима можемо повјерити живот.

Учи нас да бонтон има своју велику вриједност и да није узалудно правило да је довољно климнути главом кад неког поздрављамо.

Учи нас да чешће перемо руке, а себе и психу од прљавштине цивилизације.

Учи нас да више чувамо и поштујемо природу јер смо од ње саткани.

Ослободио је планету, бар за кратко, од индустријских и људских отрова.

Тјера владе и политике да сарађују.

Учи нас да је зло, када је негдје у другој држави, па и на другим континентима, међу другим народима далеко од нас, у ствари близу, да не може бити ближе...

Вратио је људе молитви, посту и личном преиспитивању, а неке и Богу.

Тјера нас да напокон чујемо да је сваки дан од глади умирало или умире 8000 дјеце, а да нас није било брига.

Шта нас је овај вирус научио?

Схватили смо да смо слаби и немоћни.

Отворио нам је очи и уши, ум и душу.

Схватили смо да не можемо сами... да су нам потребни породица, Бог и пријатељи.

Научио нас је да будемо оно што јесмо и што треба да будемо... само добри, понизни и несебични ЉУДИ.

Чудан неки вирус...