Производња у прерађивачкој индустрији РС, која запошљава највише радника и која има највеће учешће у спољнотрговинској размјени, ове године је у константном паду, а поједини послодавци сматрају да би наредна година могла бити и лошија по њих.
Шестомјесечни пад ове производње износи 10,8 одсто, а прецизније речено у минусу је 16 грана из ове области, док их је осам забиљежило позитивне резултате.
Пад биљеже прерада дрвета, производња намјештаја, производња текстила, одјеће, те производња коже и производа од коже.
Колико је, с друге стране, прерађивачка индустрија битна за Републику Српску показују сљедећи подаци: више од петине радника од укупног броја запошљава ова индустрија (у марту их је било више од 56.000), а у извозу из Републике Српске производи ове индустрије учествују са чак 83,3 одсто. У првих шест мјесеци наша прерађивачка индустрија извезла је око 1,5 милијарди конвертибилних марака вриједних производа, док је укупан извоз био око 1,8 милијарди КМ.
Нажалост, плате радника прерађивачке индустрије су испод републичког просјека и у јуну су просјечне износиле 745 марака.
Чињеница је да је престанак рада Рафинерије нафте у Броду утицао знатно на укупан пад прерађивачке индустрије, али домаћи привредници страхују од онога што се дешава на европском тржишту гдје имају партнере. Ове године готово сви имају мање наруџбе из иностранства због чега су смањили производњу, а све то је утицало на пад укупне прерађивачке индустрије.
Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, каже да је очигледно је да је криза захватила Европу и да „ми уопште немамо претпоставку у којем ће то првацу наредне године ићи“.
„Добар дио европских земаља је у рецесији, Брегзит је у питању. Смањен је извоз дрвне индустрије, нарочито финалне производње. Наруџбе из Енглеске су знатно смањење, из Њемачке стагнирају, што није никако добро. Претпостављам да ће идућа година бити још тежа, а ми се понашамо када да све цвјета и да само треба повећати плате“, оцјењује Шкребић.
Додаје да кризи у Европи „морамо ићи у сусрет и прилагођавати се како нам се опет не би десила 2008. година“.
„Тада смо због кризе причали о проблемима који ће нас задести, а 2011. нам повећали порезе и доприносе. То се не смије опет десити, морамо радити на пословном амбијенту“, истиче Шкребић.
Владо Павловић, предсједник Синдиката шумарства, прераде дрвета и папира РС, каже да се, због дешавања на европском тржишту која је проузроковала смањене наружбе из РС и БиХ, у овом тренутнку дјеломично могу сигурним сматрати они радници који су запослени у предузећима која имају гранске колективне уговоре.
Производња дрвета и производа од дрвета у Српској је у првој половини године смањена за 8,5 одсто у односу на исти период прошле године.
„У дрвопрерађивачкој индустрији радници су веома угрожени јер постоји велики број радника који раде на црно. Према томе, сутра могу и да нестану са листе прималаца плата, односно то су фантомски радници који нигде не постоје на евиденцијама“, објашњава Павловић.
Он тврди да је држава послодвацима у посљедњих неколико година много изашла у сусрет, смањујући им разне обавезе, а да је чак била спремна да прхвати да се исплата регреса у РС не опорезује.
„Међутим, то нису прихватили. Цинизам је да се ни за јоту, осим изузетних људи који сами од себе повећавају плату, послодавци нису ништа од тога преточили у плате“, наводи Павловић.
Шта кажу у Влади?
Статистичким показатељима стања у области прерађивачке индустрије и њиховом кретању у првих шјест мјесеци ове године јуче се бавила и Влада РС. На сједници је управо то била једна од тачака дневног реда, али у саопштењу за јавност послије сједнице није споменуто ништа у вези с тим. Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић каже да у овој асоцијацији привредника не сматрају да ће у наредном периоду бити угрожена радна места у прерађивачкој инудустрији.
„Чињеница јесте да имамо пад производње у прерађивачкој индустрији, али неколико предузећа и даље тражи раднике“, наводи Благојевић.