Ова алтернатива је идеалан избор када се осјећате "тешко", надуто или након обилног оброка, а не би требало да има супротан ефекат и да доведе до повећања тјелесне масе, ако га правилно конзумирате. 

Ипак, треба увијек имати на уму да овај оброк није комплетан нити нутритивно богат.

Воће за вечеру - да или не?

Што се тиче питања да ли ова пракса може довести до повећања тјелесне масе, објашњење Сандре Лорден Алварез, нутриционисткиње за спортску исхрану, је јасно.

- Конзумирање само воћа за вечеру може довести до недостатка других есенцијалних нутријената, као што су протеини и здраве масти, који су важни за осјећај ситости и правилно функционисање организма. Недостатак ових нутријената може изазвати жељу за храном сљедећег дана, што ће покренути циклус преједања када се пробудимо са жељом да једемо - наводи Сандра.

Истовремено, она подсјећа на бенефите које воће нуди, наводећи да је богато витаминима, минералима и влакнима, али истиче да садржи и природне шећере који могу утицати на ниво шећера у крви.

- Када је воће једина намирница за вечеру, нарочито у великим количинама, може доћи до значајног повећања нивоа шећера у крви (посебно ако су одабрани плодови са високим гликемијским индексом). Нагло повећање глукозе може изазвати инсулинску реакцију која би, дугорочно, могла допринијети развоју инсулинске резистенције и других метаболичких проблема - упозорава она.

На то се надовезује нутрициониста Чарлс Орико.  

- Воће је здраво, али природно садржи шећер. Само воће за вечеру изазваће скок инсулина, а ако та енергија није искоршћена, она ће се претворити у масу - каже Орико.

Воћна вечера за дијету

Чак и ако желите да укључите воће у вечерњи оброк, нутриционисти савјетују да га увијек комбинујете са другим макронутријентима, попут протеина и здравих масти. 

- Иако воћна вечера може бити здрава, савјетује се да је повежете са другим намирницама које пружају протеине и здраве масти, као што је воћна салата са јогуртом и орасима. То ће помоћи у одржавању равнотеже нивоа шећера у крви и омогућити потпунији оброк. Такође, ако бирате воће са ниским гликемијским индексом (попут бобичастог воћа, јагода, боровница, крушака или јабука), смањићете пораст нивоа шећера у крви - објашњава Сандра Лорден Алварез.

Међутим, ако желите да изгубите пар килограма, вечере базиране на протеинима обично су боља алтернатива, јер, како додаје доктор Лео Серуд, "пошто воће садржи пуно шећера, може се укључити у исхрану, али је боље конзумирати га на крају оброка. Да не би довело до повећања тјелесне масе, воће треба да буде богато водом, влакнима и са што мање шећера.”

Када је идеално вријеме за посљедњи оброк

Прескакање вечере такође није добра опција (нити опција за мршављење). С друге стране, како објашњава нутриционисткиња Ботикарија Гарсија у књизи "Ту церебро тиене хамбре" ("Твој мозак је гладан"), “доступни подаци до данас сугеришу да је савјетовано концентрисати већину уноса хране током дана и избјегавати веће оброке касно."   Иако, као што она наглашава, крононутриција још увијек представља нову област истраживања, студије сугеришу да касни оброци, близу времена када се мелатонин ослобађа, могу повећати ослобађање холестерола и смањити потрошњу енергије у мировању, као и толеранцију на глукозу. Стога, увијек је боље вечерати раније, преноси Она.рс.