Мачков камен је топографски чвор (врх) на планини Јагодња у западној Србији, гдје су вођене тешке борбе између српске и аустроугарске армије у току Првог свјетског рата, у периоду од 19. до 22. септембра 1914.

Битка на Мачковом камену је једна од низа сукоба током битке на Дрини.

Припреме за битку

Послије неуспјеха Аустроугарске у Церској бици, они су одморили и попунили 5. и 6. армију и прешли у напад 6. септембра 1914. Српска 2. армија је успјела да задржи 5. аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла српску 3. армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску планину. Српска 1. армија (генерал Петар Бојовић) противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник.

Српски напади на Мачков камен

Српски 5. прекобројни пук уз подршку пољске артиљерије је почео напад на аустроугарску одбрану на Мачковом камену ујутро 19. септембра, али је због снажног отпора одбијен. Напади Срба се настављају током дана уз губитке, али тек око 17 часова 5. прекобројни и 9. пук I позива из дивизијске резерве заузимају јуришем предње положаје непријатеља. Противнапад Аустроугара је одбијен око 18.30 часова, али највиши врх остаје у њиховим рукама. Ноћу 19/20. септембра аустроугарска 6. бригада врши препад на српске трупе, али без успјеха.

Ујутро Аустроугари изводе нов безуспјешан напад с 6. и 7. брдском бригадом. Послијеподне Срби нападају са 5. прекобројним пуком, и 9. пуком I и II позива да би заузели врх и гребен Мачковог камена. На уском простору, изложене јакој артиљеријској ватри, јединице трпе велике губитке и напад је прекинут. Срби тад привлаче резерве и пољску артиљерију, и уништавају блиском ватром истакнута митраљеска гнијезда непријатеља. Сва три пука крећу поново у напад праћени артиљеријском ватром и око 19 часова јуришом освајају врх Мачковог камена (кота 923).

Држање Мачковог камена је увелико зависило од држања коте 940 (Кошутња стопа) удаљене око 1500 метара. Командант 1. српске армије врши због тога прегруписавање снага ноћу 21/22. септембра за напад на коту 940.

Аустроугарски противнапади

Да би преотео Мачков камен, командант 16. аустроугарског корпуса напада ујутру 21. септембра са 1, 2, и 7. брдском бригадом. У трену кад су аустроугарске снаге потисле Србе са гребена око Мачковог камена, пристиже српски батаљон 4. пука I позива, напада аустроугарске снаге у лијеви бок и уз подршку артиљерије (2. и 5. пољска батерија) их тјера у повлачење. Тиме Срби поново овладавају гребеном око Мачковог камена. Предвече су услиједила још два напада аустроугарских снага, и други напад успијева да потисне Србе са сјевероисточног дијела Мачковог камена. У збрци долази до напуштања српских топова, али су они поново заузети по повлачењу аустроугарских снага противнападом 4. пјешадијског пука I позива. Послуга топова се неколико пута помјера напред-назад носећи са собом затвараче и нишанске справе при помијерању пјешадије.

Појачани напад Аустроугара и повлачење српске војске

Падом ноћи аустроугарске снаге су ојачане са још два батаљона и уз подршку артиљерије крећу у напад послије поноћи. И поред тешке ситуације и унакрсне ватре на њихове положаје, српске трупе су се одржале на својим положајима. У зору 22. септембра непријатељ поново напада од Кошутње стопе гребеном ка Мачковом камену са 1. и 2. брдском бригадом и Скадарским одредом (доведен из Скадра), 7. брдском од Ужиналишта, 6. брдском на Перуници, и 13. брдском од Липничке главе (Липник) ка Црвењу. Послије жестоких борби са наизмјеничним узастопним јуришима и борбама прса о прса, аустроугарске снаге успијевају да одбију српске трупе због велике надмоћности артиљерије. У једном јуришу погинуо је командант 4. пука I позива потпуковник Душан Пурић. Послије овога 4. пук почиње да одступа, а око 16 часова и остали пукови, на линију Шанац-Рујевачке рудине-Ободњик.

Губици

Губици у бици износе:

Срби – око 800 погинулих, 5700 рањених и онеспособљених за борбу,

Аустроугари – око 1200 погинулих, остали губици непознати.

Забиљежено је више свједочења војника о овој бици, а неки међу њима су и одликовани Карађорђевом звездом. Један од погинулих је био књижевник Чедомир Павић (1882-1914)

Сјећање

Захвална отаџбина палим војницима подигла је више споменика. Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931. године, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и вијенци. У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску. Тај догаћај, цјелукупни контекст битке и херојство јунака, инспирисали су писца Вељка Петровића који их је описао у свом дјелу Изданци из опаљена грма 1932. године, а по том дјелу Радио Телевизија Србије снимила је и истоимену серију 1972. године у којој насловну улогу мајора Светислава тумачи Драгомир Бојанић Гидра.

У бици на Мачковом камену учествовао је и Принц Ђорђе Карађорђевић, током које је био тешко рањен, и своје сјећање на то описао у својој аутобиографији.