Трећа недјеља у јулу резервисана je за обиљежавање Свјетског дана сладоледа. Ове године то је 19. јули, а ова ледена посластица омиљена је у врелим љетним данима.
Први рецепти за сладолед потичу још из древне Кине и којој је био обичај да се на двору мијешају лед и млијеко, а у Риму је једна од омиљених посластица била мјешавина леда и снијега с различитим врстама уситњеног воћа.
Европљани су за ову посластицу сазнали мало касније, тек у 17. вијеку и то од Арапа који су на Сицилијанском двору учили Италијане како да замрзну слатку крему што је у то вријеме било потпуно невјероватно.
Постоје легенде да је енлески краљ Чарлс II толико волио овај рецепт да је платио свом кувару велику суму новца како би га држао у тајности.
Иако је све до 18. вијека био посластица резервисана само за више слојеве, масовна производња сладоледа почиње у 19. вијеку када се појавила прва машина за прављење сладоледа, међутим доступни су били само неки облици и укуси.
Тек развојем технологија, јављају се нови укуси и облици као што су сладолед у корнету или на штапићу који су и данас најбрже освјежење многих људи у љетњим данима.
Та масовна производња, у 19. вијеку најбрже почиње у САД-у, а нико са сигурношћу не може тврдити у којем тачно периоду је сладолед постао толико популаран у овој држави, али се зна за неколико његових “оснивача” који су били овисни о њему.
Тако је Томас Џеферсон написао упутство од 18 корака и то је први рецепт за сладолед који је забиљежио један Американац. С друге стране, Џорџ Вашингтон је наводно једног љета потрошио 200 долара на уживање у овој посластици. У данашњим доларима то је много новца.
Захваљујући предсједнику САД-а Роналду Регану, проглашен је Свјетски дан сладоледа. Он је 1984. године потписао декрет којим је јули проглашен мјесецом сладоледа. Трећа недјеља у њему је службено постала вријеме када се слави постојање ове укусне посластице.
У декрету је сладолед описан као “храњива и здрава храна” у којој ужива 90 одсто Американаца.
Оно што је посебно занимљиво истаћи јесте да се најчуднија комбинација укуса за сладолед прави у Јапану и садржи комадиће живог коњског меса, а у Италији толико његују традицију ове посластице да су чак основали Универзитет сладоледа.
Према посљедним истраживањима, утврђено је да је ванилија ипак најпопуларнији укус сладоледа у САД-у и поред бројних других занимљивих опција.
Иако је донедавно за прављење сладоледа било потребно вријеме, јер је припрема подразумијевала и одлагање у замрзивач бар на неколико сати, данас се сладолед све више користи и као атракција за муштерије.
Тако на интернету често можемо наћи видео-снимке на којима посластичари мијешајући разне укусе пред очима муштерија праве сладолед на хладној плочи за само неколико минута.
