Православни вјерници обиљежавају данас празник Покрова Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила народу окупљеном на молитви.
То се десило 14. октобра /1. октобра по старом календару/ 911. године за вријеме цара Лава Мудрог, када је у Богородичиној цркви званој Влахерне у Цариграду служено свеноћно бденије. 

Црква је била испуњена побожним народом и сви су били дубоко утонули у молитву. При дну цркве налазили су се Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније. 

У четврти час ноћи угледали су Пресвету Богородицу изнад народа, са распростртим омофором на рукама којим као да заклања народ. 

Била је одјевена у златокрасну порфиру и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и дјевицама. 

Свети Андреј показа руком и упита Епифанија да ли и он види Богородицу како се моли за сав свијет, што Епифаније зачуђен потврди. 

Ради тога догађаја уведено је ово празновање, да подсјећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице када год то у невољама од ње молитвено тражимо. 

Црква је одувијек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанског, која својим молитвама умилостивљава Бога према грешнима. 

Безброј пута показала се помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. 

Пећка Патријаршија прославља Покров Пресвете Богородице као своју славу.