Цијене злата и сребра данас су пале под утицајем раста приноса на америчке државне обвезнице, јачања долара и виших цијена сирове нафте, што је смањило тражњу за племенитим металима који не доносе камату.
Према тржишним подацима, фјучерси злата на берзи пали су 1,57 одсто, на 4.253,40 долара за унцу (3.644 евра), док је сребро појефтинило 2,76 одсто, на 63,01 долар за унцу (54 евра), пренио је Си-Ен-Би-Си.
Пад цијена услиједио је након што је вриједност злата и сребра већ ослабила прошле седмице.
Децембарски фјучерси злата пали су тада 103,70 долара, односно 2,34 одсто, на 4.321,20 долара за унцу, док је сребро појефтинило 2,35 долара, или 3,5 одсто, на 64,80 долара за унцу.
На тржишта племенитих метала додатно утиче раст приноса на америчке обвезнице.
Принос на тридесетогодишње америчке државне обвезнице приближио се нивоима посљедњи пут виђеним 2004. године, док је принос на десетогодишње обвезнице такође порастао.
Виши приноси повећавају трошак држања имовине која не доноси камату, попут злата и сребра, док јачи долар додатно отежава куповину метала деноминованих у америчкој валути.
На тржиштима се сада очекују нови амерички економски подаци, прије свега извјештај о запослености, подаци о инфлацији и личној потрошњи, као и коментари званичника америчких Федералних резерви.
Ови подаци могли би да утичу на очекивања у вези са даљим кретањем каматних стопа.
Могућност новог повећања каматних стопа Федералних резерви у октобру додатно негативно утиче на племените метале, док геополитичка неизвјесност, укључујући ситуацију на Блиском истоку и око Ормуског мореуза, истовремено може да подстакне тражњу за златом као сигурним уточиштем.
