Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Часне вериге, дан у знак сјећања на Светог Петра, апостола окованог у вериге по наредби цара Ирода.

По смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од 300 година. Царев намјесник Ирод, управник Галилеје, погубио је Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, нареди да ухвате Петра и баце га у тамницу.

Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засвјетли цијела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: "Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном".

Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вјероватне смрти. Вериге које су спале са Петра хришћани су сачували колико због успомена на Светог Петра, толико због њихове исцелитељске моћи. Прича се, да су се многи болесници излечили само додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла којим су га брисали док је био мучен).

Патријарх јерусалимски, свети Јувенал, дао је те вјериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила, па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Рим. Евдоксија је сазидала Цркву Светог Петра и положила у њу ове вериге, заједно са оним у које је свети Петар, пред своју смрт, био окован од опаког цара Нерона.

Народна вјеровања и обичаји

По народном вјеровању од Верижница (Часних Верига) настаје блаже вријеме, јер Бог усијаним веригама почиње да загријава земљу. У многим мјестима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке. Ко носи одјело шивено на Часне Вериге, вјерује се да ће погинути од грома.

Те вериге чуваху хришћани колико због успомене на великог апостола, толико и због њихове целебне моћи, јер се многи болесници излечише додиром о њих.

У српском народу постоји обичај да се на данашњи дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.

На данашњи дан нипошто не би смјели да одете на пут јер се сматра да бисте тим чином оставили дом небрањеним, односно био би лакша мета за зле људе и непријатеље.

У стара времена вјеровало се да би у случају да данас одете на пут дом могао да удари гром, да се запали љетина, стоку да закољу вукови…

Пошто на Часне вериге није такозвано црвено слово, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова (пеглање, усисавање…).

Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.