Чувар српског гробља “Зејтинлик” у Солуну, Ђорђе Михаиловић, преминуо је јуче у 96. години, а иза њега остала је његова супруга, Гркиња Фатини која му је била ослонац у животу дуже од шест деценија.

За чувеног Ђорђа су сви чули и његову причу добро знају, међутим прича његове супруге је мање позната, а она је у његовом животу играла важну улогу.

Прије неколико година дека Ђорђе је говорио о љубави са својом супругом Фатини, или Светланом, и послу којим се бавио чак и у деветој деценији живота.

За Ђорђа је 1960. била срећна година. Тада је од оца Ђура Михаиловића, родом из малог мјеста код Боке Которске у Црној Гори, наслиједио посао чувара који је обављао и његов дјед Саво, јунак Солунског фронта, али је и пронашао љубав свог живота.

– Ђорђев стриц нас је упознао и тако, мало по мало, родила се љубав коју гајимо већ годинама. Имамо кћерку и двије унуке, једна је адвокатица, а друга фармацеуткиња. Родом сам из једног грчког села, али сам се због Ђорђа преселила овдје. Стари смо и здравље нас не служи баш најбоље, али се добро држимо – причала је раније за "Блиц" Фатини, коју зову Светлана.

Не разумије баш сваку ријеч на српском, али је знала колико је Ђорђев посао одговоран и да не постоји пауза, па чак и у деветој деценији.

– Он нема одмор, стално ради, па нисмо имали прилике да често посјећујемо Србију – причала је бака Светлана (85).

Ријетко је који туриста који се обрео у Грчкој пропустио прилику да посјети гробља славних јунака Првог свјетског рата. Свакога дана, бар један Србин ода пошту палим борцима.

Иако је неколико година прије смрти отишао у пензију, часна старина није ни помишљала да их напусти. Обилазио их је, чисти око њих и нудио посјетиоцима “српску ракију” и лозу, док је његова супруга на малом столу излагала бројанице и други накит које, како је тада рекао дека Ђорђе, сама прави.

Комплекс војничког гробља на Зејтинлику у Солуну подигнут је 1916. године на мјесту некадашње Главне војне пољске болнице. У њему почивају мошти 21.000 ратника, српских француских, италијанских, енглеских, од којих је 8.000 из Србије. Дјед Ђорђе знао је имена свакога од њих и чувао их од заборава. Потомци који су овдје пронашли имена својих предака дописивали су податке од њима.

На Зејтинлику ће почивати и он.