Инжењер електротехнике Дејан Илић вратио се након студија из Београда у родну Сребреницу и спријечио гашење Теквондо клуба "Губер" након изненадне смрти његовог оснивача и тренера Светозара Неретљака у новембру прошле године.
Илић је 15 година тренирао и такмичио се за овај клуб стекавши звање мајстора, носиоца црног појаса први дан.
Он каже да му је Неретљак, прије изненадне смрти у 69. години, сугерисао да преузме вођење Клуба и тренинге.
- Нисам могао дозволити да се клуб угаси. Много лијепих тренутака приуштило ми је бављење овим спортом и дружење у Клубу, који промовише општину и омогућава дјеци да здравије одрастају - истиче Илић.
Теквондо клуб је први формиран након рата у Сребреници и једини је чији рад није прекидан, будући да континуирано дјелује и постиже запажене резултате.
Према Илићевим ријечима, Клуб има потешкоћа са финансирањем и опремом, а помоћ су му пружили његови бивши чланови који успјешно воде теквондисте у Зворнику и Бијељини и наступају за репрезентацију, али нису заборавили матични клуб у којем су направили прве кораке у овом спорту.
Помоћ је стигла и из пријатељског клуба из Обреновца у Србији. Илић им је захвалан, као и општини која је обезбиједила простор за тренирање без накнаде.
Захваљујући Илићевој љубави према клубу и спорту, сребренички теквондисти наставили су са тренинзима.
Тренутно је активно 20 чланова од којих се 10 такмичи и постижу добре резултате.
На недавном Првенству Републике Српске у Бијељини наступило је пет чланова овог клуба - освојили су једну сребрну и једну бронзану медаљу, а освајају одличја и на турнирима који се организују широм Српске, БиХ и Србије, као и на неким међународним такмичењима.
Илић каже да, осим набавке опреме, планирају да покрену меморијални турнир у знак захвалности и сјећање на доајена таеквонда, оснивача и дугогодишњег тренера Таеквондо клуба "Губер" Светозара Неретљака.
Неретљак је био и један од оснивача репрезентације Републике Српске у овом спорту.
Илић истиче да је у првим послијератним годинама велики број младих тренирао таеквондо у Сребреници, али да се са константним смањењем броја становника смањује и број чланова овог клуба.
- Некада смо аутобусом путовали на такмичења и доносили мноштво медаља - присјећа се Илић, који је био репрезентативац Републике Српске у таеквонду и који своје знање жели да преноси на младе са жељом да наставе клупску традицију освајања медаља и достојног представљања свог мјеста и клуба.
Породица Неретљак је тај клуб и тај спорт донела у Сребреницу. Светозар и његов син Слободан кроз свој рад имали су изузетно много чланова , права једна велика породица - време када је Сребреница била пуна народа . Идеја о меморијалном турниру у част Неретљака је више него одлична.