У периоду смјене двије календарске године код Срба се највише слави јер су, осим Нове године и Божића, актуелне и бројне славе. Оно што прати свако славље јесте обимна трпеза и много калоричне хране, што утиче и на то да у празничном периоду буде највише срчаних и можданих удара.

Већина људи склона је претјеривању у уносу хране током празника, те се често јављају тегобе у виду осјећаја препуњености стомака, надутости, горушице, неријетко и стомачних болова.

Претјеривање у јелу и пићу је нарочито опасно за хроничне болеснике, прије свега оне који имају повишен крвни притисак, камен у жучној кеси, повишене вриједности масноћа у крви, проблеме са шећером, као и за бубрежне болеснике.

Неке од посљедица неће постати одмах видљице, јер је, на примјер, потребно унијети око 3.500 калорија више да бисмо повећали тјелесну масу око 450 грама.

Како избјећи најчешће грешке

Из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” дали су 10 савјета којих треба да се придржавамо током празника, како бисмо могли да уживамо у храни, а да након јела немамо тегобе.

1. Битно је да током дана не прескачете оброке како бисте могли да уживате у празничној трпези у послијеподневним или вечерњим сатима. Уколико у госте крећете гладни, сигурно ћете појести више хране него што вам је потребно.
2. Једите полако и добро сажваћите сваки залогај хране. Када једемо брзо, тако не само да се унесе већа количина хране, већ се храна не припреми добро за процес варења, па је и појава тегоба чешћа.
3. Како не би дошло до преједања, битно је да се опредијелите или за предјело, или за главно јело.
4. Уколико бисте ипак да пробате од свега по мало, прије него што тањир напуните храном добро обратите пажњу на храну која се налази на трпези. Проја и мала кришка бијелог сира довољни су за предјело, а парче бијелог пилећег или ћурећег меса или печења без кожице уз доста салате као главно јело.
5. Увијек постоји и другачија, помало нестандардна варијанта. Умјесто класичне вечере опредијелите се за бифе послужење у виду разних салата, на примјер осим зелене салате или туршије, можете да направите и салату од свеже рендане цвекле, шаргарепе и купуса и зачинити је са мало лимуна и уља или салату са ренданим киселим јабукама, шаком сјецканих ораха и киселом павлаком са најмањим процентом масноће. Умјесто павлаке можете да користите и неки немасни јогурт. Један од приједлога је и салата од црвеног пасуља, кукуруза шећерца, киселих краставчића, црвене паприке из туршије, празилука, зачињене са мало уља и лимуновог сока. Уз то послужите црни хлеб који можете и сами да умијесите, на пример са додатком различитог сјемења, или проју.
6. Једна чаша црног вина сасвим је довољна да наздравите почетку наредне године. Не заливајте сваки залогај течношћу – вода се пије између оброка.
7. Како се слаткиши често служе у касним сатима, некада и послије поноћи, умјесто торте засладите се воћном салатом у коју нећете додати шећер ни шлаг.
8. Особе које посте требало би да буду опрезне јер као што прелазак на посну храну не би требало да буде нагао, тако ни поновно увођење намирница које током поста нисмо јели треба да буде постепено. У првим данима након престанка поста треба користити такозвани бијели мрс – млад бијели сир, чашу јогурта или кисело млијеко, као и лагана меса, прије свега пилетину или ћуретину. Наравно, важне су и количине хране, па и у том погледу не треба претјеривати. Кључна риеч у свакој ситуацији је умјереност.
9. Према савјетима који стижу из овог института, уколико ипак поклекнете пред примамљивим ђаконијама наредних дана, пожељно је да једете чешће, а мање оброке. Узимајте довољно течности, најбоље воду и незашећерене чајеве и што више се крећите.