Храна из увоза и даље доминира у Босни и Херцеговини, а то потврђују подаци који говоре да су у само шест мјесеци ове године на бх. тржиште стигли пољопривредно-прехрамбени производи вриједни 2,4 милијарде марака.
Ови бројеви обједињени су у документу "Пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ" Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине, а убрајају увоз животиња, меса, млијека и млијечних производа, поврћа, воћа, кафе, житарица, сокова, алкохола и других производа.
Са листе смо искључили ставке "дуван и цигарете", "храна за животиње", "биљни материјали за плетарство" и "саднице поврћа и воћа, луковице, резано цвијеће".
Тако је највећи увоз забиљежен из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Холандије, Њемачке и Мађарске.
Када је ријеч о извозу, ако искључимо раније поменуте ставке, он је износио 579.194.040 КМ, а највише се извозило у Хрватску, Србију, Турску, Црну Гору, Сјеверну Македонију, Словенију и Италију.
Зашто БиХ и даље толико зависи од увозне хране?
- Анализирајући увоз пољопривредно-прехрамбених производа у Босну и Херцеговину посљедњих неколико година, видимо да је он у највећем дијелу оријентисан на увозу: житарица, меса, алкохолних и безалкохолних пића, хране за животиње и јужног воћа, мада не можемо занемарити ни остале категорије производа, јер је тржиште у БиХ у великој мјери зависно од других тржишта - наводи се у анализи Спољнотрговинске коморе БиХ.
Како велики увоз утиче на домаће произвођаче?
Мишо Маљчић, предсједник Удружења узгајивача свиња у Републици Српској, у разговору за "Независне новине" истиче да, што је већи увоз, то се више уништава домаћа производња.
Како додаје, када се у Европској унији створе вишкови, тада месо долази на наше тржиште по ниским цијенама.
- Тада се домаћи фармери нађу у врло тешкој ситуацији и онда је то ланчана реакција која једноставно успорава наш развој. Власти у БиХ не воде рачуна о томе. Домаћи произвођачи не могу на оваквим основама да буду конкурентни том месу - каже он.
Сем властима, Маљчић истиче да таква ситуација одговара и грађанима.
- Једног дана ће то доћи на наплату - рекао је он додајући да је због свега тога упитна домаћа производња у будућности.
Шта пољопривредници траже од власти?
Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, у разговору за "Независне новине", истиче да БиХ тренутно има потребу за великим увозом, јер су власти својим нерадом угушиле домаћу производњу.
- Општепознато је да ми не производимо ни за 20 одсто потреба грађана. Толико се произведе, све остало је увоз. Међутим, то се може поправити. Прије рата смо производили 80 одсто, а увозили 20 одсто. Жалосно је ако знамо да имамо Семберију, Посавину, Гламоч, који је познат по кромпиру, а ми увозимо кромпир. Имамо југ - каже Бићо.
Како додаје, можемо произвести све.
- Држава треба да заузме став шта хоће, да будемо овисници о увозу и да овисимо о свјетском смећу или да се окренемо властитој производњи и да будемо практично неовисни - наводи он.
