Будући да је на данашњи дан, поред свих остали разлога за празновање, рођендан Макса Хоркхајмера, сјетих се да сам некад писао семинарски на тему књиге коју су он и Теодор Адорно својевремено написали под називом „Дијалектика просвјетитељства“...
Задњи дио тог рада сам ископирао у даљем тексту и додао задњу реченицу како би из негативног потеза оставио нову синтезу која се изнова може негирати, испитивати и у најбољем случају подстаћи читаоца на размишљање или бар уживање.
Добро је просвјетитељу када се успостави провјерљива и тачна еквиваленција, када се експеримент заврши и резултат дефинише, а доброта сама по себи не може да постоји, заборавља се овде водећа мисао Кантовог утемељивања метафизике морала- да ниједна појединачна ствар није добра сем добре воље или добра по себи ако тако нешто постоји, с тим у вези и Русо каже да изузев здравља, снаге и добре воље све су остале ствари дискутабилне.
Свака част нашим просвјећеним патронима што су нам обезбједили слободу изражавања, ту Кјеркегор пуца од смијеха и ево зашто- Људи захтјевају слободу говора као компензацију за слободу мишљења коју ријетко користе
То и јесте цијена коју плаћамо за ту слободу, можеш да причаш шта год желиш све док не излазиш из ових унапријед нацртаних граница о чему се може расправљати, многи би просвјећени људи одустали од разговора на било коју тему чији се фокални објект не налази сасвим доступан чулима у природи- с правом се може примјетити нихилизам у том ставу, неки презир и немир у души која не може изаћи из себе да се сагледа.
Послије француске револуције није дошло неко златно доба, не неки нови Перикле или Аугуст Октавијан- већ Наполеон, а њемачком просвјећеношћу се окитио Хитлер- велики заповједници и стратези али и злотвори и јако поносни људи, али историја се не зауставља ни пред њима- ко је данас суверен на земљи?
Никада више појединац, краљеве смо свргли, предсједници су замјењиви, народ је руља а систем је савршен и треба остати исти- сад је новац суверен, новац је моћ а новац је и идеја- и ето, обестваривањем Платоновог царства идеја остварише идеју система новца и конзументског друштва- а Хегелова дијалектика која претпоставља да теза прелази у антитезу је превише спекулативна- како незрела спекулација...
Просвјетитељство је један вид побуне ума против унапријед одређених граница друштвених уређења и манифестује се из епохе у епоху кроз историју као најискренија чежња за идеалним добром, идејом која обједињује истину, љубав и правду али се не зауставља нити посустаје, не зазире од изазова и било каквог вида критике, остављајући будућим генерацијама утемељење за наду у боље сутра.
Аутор: Марко Суботић
