Стваралаштво Жељка Грујића је национално благо које треба читати и доштампавати, а извјесно је да ће овај преминули стваралац добити ауторску сатисфакцију и у јавности, макар и постхумно, поручено је данас на Палама са округлог стола посвећеног овом интелектуалцу који је и некадашњи главни и одговорни уредник Срне.
Академик Ранко Поповић рекао је да Грујић који је био пјесник, есејиста, књижевни критичар и новинар трећину свога опуса добија постхумно јер је посљедњих година живота журио да заврши изузетно тежак посао.
- Са појављивањем његове треће постхумно објављене књиге `Мљетовање`, ми добијамо праве пуне обрисе његовог опуса који је данас врло импозантан и разнолик - изјавио је Поповић новинарима након округлог стола.
Поповић се нада да ће Грујићеве књиге стићи до читалаца јер без њих нема ни књига ни аутора.
- Има много разлога за то без обзира да ли се ради о Грујићевој белетристици или публицистици у којој је имао много политичких елемената - навео је Поповић и додао да је Грујић све радио темељно, што је била његова кључна стваралачка особина.
Поповић је увјерен да ће Грујић добити ауторску сатисфакцију у јавности, па макар и постхумно.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајево Владан Бартула рекао је да се на овој високообразовној установи трећи пут одржава округли сто на којем се данас од учесника могло чути о широком спектру Грујићевог стваралачког дара и рада.
- Људи који су учествовали у округлом столу су из различитих углова покушали да освијетле Грујићев рад и показали да је он оставио јако широку и богату стваралачку библиотеку – белетристичку, књижевну, поетску, есеистичку, критичку, политичку, новинарску и уопште медијску. Писао је о различитим темама које су од суштинске важности за идентитет српског народа - истакао је Бартула.
Он је подсјетио да је на округлом столу један од учесника рекао да је Грујићево дјело национално благо које треба читати и доштампавати, те да су његови издавачи највише били Матична библиотека Источно Сарајево, Народна библиотека Пале и Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета".
Према Бартулиним ријечима, у наредном периоду ће размотрити како да са овим издавачима дистрибуирају Грујићева дјела до читалаца да би их што више упознало јер су непроцјењива.
Округлим столом на Филозофском факултету на Палама завршена манифестација "Дани Жељка Грујића".
Петходно је у Храму Светог архангела Гаврила на Палама служен помен Грујићу.
Жељко Грујић рођен је 1961. године у Сарајеву. Од почетка рата радио је као новинар у Срни, а 1994-1997. био главни и одговорни уредник Агенције.
Почетком 2000. године Грујић се повлачи из новинарства, а од 2004. наставља професионални рад у Народној библиотеци Пале, у којој је покренуо Завичајно одјељење, једно од најбољих у Републици Српској.
Грујић је био члан Удружења књижевника Републике Српске.
Он је објавио је збирке поезије "Сонети саучешћа", "Руже Јерихона", "Стид и мјесечина", те књигу публицистичких текстова "Крстоноше и сизифовци". Његова посљедња књига "Уби ме нејака ријеч" објављена је у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
На Сарајевским данима поезије 2001. године Грујић је добио награду "Пјесник – свједок времена" за збирку поезије "Руже Јерихона", која је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској објављеном у 2000. години.
На "Видовданским пјесничким сусретима" на Сокоцу 2018. године Грујић је награђен "Видовданском повељом" за збирку пјесама "Стид и мјесечина".
Грујић је преминуо 3. септембра 2022. године на Палама у 61. години.
Манифестацију "Дани Жељка Грујића" организује Народна библиотека Пале и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
