Положај српског језика у Црној Гори остаје једна од најосјетљивијих тема у сфери културе и образовања. Иако је српски језик најраспрострањенији у свакодневном говору, његов статус у институцијама, медијима и школству често је предмет бесмислених, исполитизованих и нестручних спорова.
Према резултатима најновијег пописа становништва, као и претходног, српски језик је језик којим говори више од 40% грађана Црне Горе, што га чини најзаступљенијим у земљи. Упркос томе, Устав Црне Горе усвојен 2007. године прописује да је црногорски службени језик, док је српски сведен на секундарну улогу. Оваква одлука изазвала је дубоке подјеле у друштву и константне политичке расправе.
Посебно је сложена ситуација у образовању. Иако ученици формално имају могућност да наставу похађају на српском, у пракси се сусрећу са бројним ограничењима. Уџбеници су углавном доступни на тзв. црногорском, а српски је потиснут на маргину у наставном програму. О овоме већ дуго говоре стручњаци из области језика, али надлежне институције нису предузеле значајне кораке како би овај проблем био ријешен.
Да је ситуација забрињавајућа, потврдила је у ранијем интервују и проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, која истиче да ученици који желе да уче на српском често немају равноправан положај.
- Ученици који изаберу српски језик сусрећу се са бројним потешкоћама, од недостатка уџбеника до системске дискриминације. Ово није само питање лингвистике, већ и културног идентитета - рекла је Стојановић.
Проблеми нису ограничени само на образовни систем, већ су присутни и у свакодневној пракси. У административним процедурама, грађани који користе српски често су приморани да га „прилагођавају“ црногорском како би им документа била призната, што ствара осјећај правне несигурности. Осим тога, медији који емитују програме на српском језику налазе се под одређеним притисцима, а њихов утицај је знатно ограничен.
О овој теми је прије мјесец дана говорио и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, истичући да је немогуће занемарити право најбројније језичке заједнице у земљи на адекватан статус српског језика.
- Полазећи од потребе за националним помирењем након политичких турбуленција из прошлости, неопходно је да до нових уставних и законских рјешења дођемо кроз дијалог и институционалне процедуре - рекао је Мандић у интервјуу за лист „Политика“.
Он је нагласио да процес борбе за статус српског језика траје већ дуже вријеме и да је сада прави тренутак за отварање шире јавне расправе о овом питању.
- Борба за равноправан положај српског језика није започела јуче, већ оног тренутка када је 2007. године донесен Устав који није одражавао стварну језичку структуру Црне Горе. Тадашња парламентарна већина игнорисала је захтјеве српског народа, уводећи идентитетске промјене супротне историјским чињеницама. Попис из 2023. године јасно је показао да се Устав мора ускладити са реалношћу. Стога је логично да нова парламентарна већина исправи ову неправду, уклони дискриминаторне одредбе и кроз дијалог дође до праведног рјешења - поручио је Мандић.
Он је критиковао опозицију која, како каже, покушава да спријечи било какву промјену важећег Устава, иако неке одредбе не одражавају стварност.
- Не може се најбројнијој језичкој заједници у Црној Гори ускратити право да се избори за статус који јој припада. Српски језик не може бити третиран као језик другог реда - закључио је предсједник Скупштине.
