Клизиште на Требевићу испоставља се као велики проблем и опасност за главни град БиХ, а шокантно је да се на њега упозоравало још прошле године. Но, ништа није учињено.

Тадашњи министар комуналне привреде КС Алмир Бечаревић шаље 11. септембра 2023. године информацију Министарству околиша и туризма ФБиХ односно Међуентитетском тијелу за околиш, у којој се упозорава на могуће клизиште.

Ево шта се наводи у информацији:

- Дана 8. 9. 2023. године, добили смо информацију од Кантоналне јавне установе за заштићена природна подручја Кантона Сарајево, од 6. 9. 2023. године, а у вези с извођењем радова у склопу изградње комплекса Требевићка брда на Требевићу и других активности које се одвијају у контактној зони Заштићеног пејзажа Требевић.

Поводом случаја изградње комплекса Требевићка брда, обавјештавамо вас да је надзорна служба Кантоналне јавне установе за заштићена подручја Кантона Сарајево, дана 5. 9. 2023. године, извршила детаљан непосредни надзор на градилишту. Утврђено је да се постојећи припремни радови, који укључују земљане радове и сјечу шуме, изводе изван границе Заштићеног подручја Требевић, али је потребно напоменути да се исти изводе дуж границе Заштићеног крајолика. Пејзаж, тaчније 50 метара од споменуте границе, што у будућности може имати импликације у смислу заштите самог простора.

Врло је важно истакнути проблем ‘потока Бистрице’, иначе сталног водотока који ‘купи’ све површинске воде са подручја Требевића, а који протиче између границе Заштићеног подручја Требевић и локалитета радова, а чије корито је тренутно угрожено на начин да је нормалан ток воде угрожен великим количинама земље, камења и срушених стабала (фотографије са терена у прилогу). Сарајево, наведено може имати импликације у смислу стварања ретензионе баријере, што може довести до бујичних појава приликом већих оборина, што би угрозило локално становништво.

Врло је важно напоменути да на цијелом подручју Требевића, у контактној зони са Заштићеним крајоликом Требевић, као и претходних година, а тренутно још израженије, постоји притисак у смислу извођења грађевинских радова, што директно може имате посљедице у смислу заштите околиша и животне средине. Овдје треба посебно нагласити да је према нашим информацијама и на територији Републике Српске проглашено заштићено природно подручје, те се поставља питање којим законом је дозвољена толика градња иако су прописи закона о заштити природе јасни у рестриктивним мјерама у домену грађења, те да ће се овом градњом прекршити разни међународни споразуми из облати заштите природе и околиша које је Босна и Херцеговина потписала. Сама чињеница да се ради о два сусједна заштићена природна подручја говори да је Међуентитетско тијело сходно члану 10 Закона о заштити природе ФБиХ дужно да ‘врши координацију рада по питањима заштите природе између релевантних административних тијела’ - наводи се у информацији.

Дакле, већ тада су кантоналне институције упозоравале и предвиђале сценарио који је данас јако близу остварења. Но, тада ‘стручњаци’ нису подузели ништа. Све је остало исто.