Промоција филма и серије о доктору Миодрагу Лазићу "Линија" биће 15. септембра идуће године у Источном Сарајеву, а потом у Београду и Нишу.

Стало ми је да преко умјетничког дјела, филма, покушам да се "одужим" свим тим херојима. Кад кажем херојима, не мислим само на борце који су дали своје животе, преживјеле и њихове породице него на све оне који су четири године несрећног рата били иза прве линије. Цијели филм је стилизован и постављен као умјетничко дјело. То је антиратна драма прављена поетиком слике, звука и тишине. Наш књижевник Жељко Пржуљ и ја смо, на несрећу, били у том гротлу и стварали смо заједно причу, а она ваљда због тога и изгледа као да је "једна рука писала".

Рекао је то, између осталог, у интервјуу за "Глас Српске" редитељ, сценариста и професор Драгољуб Драган Елчић. У својој филмографији има више од 350 остварења и најнаграђиванији је документариста на нашим просторима.

Централна фигура филма "Линија" је доктор Миодраг Лазић, херој рата у бијелом мантилу који је спасао на стотине живота. Др Лазић преминуо је у априлу 2020. године.

ГЛАС: На посебан начин сте везани за подручје које је некада било Српско Сарајево. Шта за Вас значи снимање филма и серије "Линија"?

ЕЛЧИЋ: Да, ово је простор у коме сам рођен, одрастао, волио... и онда морао заувијек да напустим. Стало ми је да преко умјетничког дјела, филма, покушам да се "одужим" свим херојима овог краја. Кад кажем херојима, не мислим само на борце који су дали своје животе, преживјеле и њихове породице, него на све оне који су четири године несрећног рата били иза прве линије. Да они нису били иза те линије, не би се ни чувала нити могла сачувати та територија. Није било никакве силе која је могла ту линију срушити јер је иза ње била наша породица. Међутим, кад се догодио Дејтон, онда су ти хероји (цјелокупан народ) урадили библијски чин саможртвовања зарад стварања Републике Српске. Жртвовали су све што су материјално имали, стварано генeрацијама, и изашли у том нестварном егзодусу "нигдје", тумарајући до данашњих дана, као Дантеови призори тражећи спасење. Они су ти хероји и о њима је ова филмска прича.

ГЛАС: Шта Вас је мотивисало да радите на овом дјелу?

ЕЛЧИЋ: Главни мотив је лична потреба да се овај описани чин не заборави. Доминантна тема је саможртвовање. Др Миодраг Лазић се саможртвовао долазећи као добровољац да помогне тим људима. Дошао је и остао до краја. Онда су ти исти људи којима је он помогао урадили исти чин саможртвовања зарад стварања Републике Српске. Гдје више мотива може бити?

ГЛАС: Да ли Срби довољно памте оно што су преживјели у Српском Сарајеву и да ли посвећују довољно пажње да се ти страдални дани не забораве?

ЕЛЧИЋ: Мислим, односно добро знамо да је врло мало или... Три тачке су најбољи одговор на ово питање.

ГЛАС: Колико у филму и серији "Линија" има умјетничког, а колико документарног?

ЕЛЧИЋ: Цијели филм је стилизован и постављен као умјетничко дјело. То је антиратна драма прављена поетиком слике, звука и тишине. У причи нема црних и бијелих, рат је за сваког црна страна живота. Нада постоји, она се осликава преко лика и дјела др Миодрага Лазића, добровољца из Ниша, он дјелује као грандиозни ипостас крста који доминира изнад свих нас, изнад рата као људског зла. Из документарног је стварано ово имагинарно. Живот понекад превазилази и људску машту. Оно што се стварно догађало у тој "златној долини" превазилази сваку машту. У том споју стварног и имагинарног креће се "црвена драматуршка нит" филма.

ГЛАС: Која је улога дјела књижевника Жељка Пржуља у изради овог филма и серије "Линија"?

ЕЛЧИЋ: Наш књижевник Жељко Пржуљ и ја смо, на несрећу, били у том гротлу и стварали смо заједно причу, а она ваљда због тога и изгледа као да је "једна рука писала".  Живот у филму је грађен кроз двије паралелне нити које се држе до краја и међусобно укрштају. Жељков свијет је пун духа, надреалан у том вртлогу рата. Он је дао "боју" причи. Ја сам градио линију др Лазића, а он тај спољашњи свијет. Онда смо га заједно преплели и спојили у јединствено ткиво  - спој духа и душе. Жељков талентат је из књижевне врсте прешао у филмски и много сам срећан због тога.

ГЛАС: Потписали сте одређене уговоре о покровитељству и донацији за реализацију овог умјетничко-документарног подухвата. Да ли су институције и појединци довољно спремни да помогну како би ово дјело било реализовано?

ЕЛЧИЋ: Захвални смо граду Источно Сарајево, градоначелнику Љубиши Ћосићу као и начелницима општина Источна Илиџа Маринку Божовићу и Источно Ново Сарајево Јовану Катићу. Они су препознали значај ове приче!

ГЛАС: Колико ће Ваш документарни филм "Крст-ић" бити уграђен у филм и серију "Линија"?

ЕЛЧИЋ: Идуће године је тридесет година од егзодуса сарајевских Срба. Ето, некако се тај круг затвара, од "Крст-ића" до "Линије". Све су то неке Божје силе које ми само треба да знамо препознати и адекватно реаговати. Стварне слике тог библијског егзодуса из документарног филма "Крст-ић", као и описи из "Дневника ратног хирурга", главног протагонисте филма - др Миодрага Лазића, јесу основе из којих је стварана играна структура. Живот је најбољи сценариста. У поднаслову приче стоји: "Ово није измишљена прича".

ГЛАС: Пошто је зграда болнице "Жица" припала Федерацији БиХ, гдје ћете снимати причу која се односи на ту ратну болницу? Посјетили сте локацију и те болнице у Блажују ових дана, гдје се данас налазе просторије неког предузећа. Како сте се осјећали и како је на Вас као човјека са ових простора дјеловала та посјета?

ЕЛЧИЋ: Цијелу ауторску екипу сам одвео на стварне локације описаних сцена. Сами су рекли да сада имају потпуно другачији доживљај када су видјели реалан простор у коме се дешава драмска радња. Тешко је описати ријечима или документарном грађом људима у Србији све то на лицу мјеста јер нису перципирали географију и покушали барем да то доживе. Контекст у коме се дешава прича је врло важан и за ауторе, а још важнији и за саме глумце. То је био разлог што сам инсистирао да прођу кроз тај простор. Знате, и док сам радио "Крсти-ић", и сам сам био у том егзодусу, копао погинуле, најрођеније... трудио сам се да се некако одвојим од личног, као и сада. Мислим, док сам под "ватром стварања", то и успијевам. Све ме то "стигне" касније... али то је живот. Болницу "Жица" из тог периода правимо у Панчеву, као главни објекат. Остали објекти су у Србији, Источном Сарајеву и Републици Српској.

ГЛАС: Да ли ћете успјети да испоштујете рокове које сте сами себи дали, када и гдје је планирана промоција филма "Линија" и како ће тећи њене даље промоције?

ЕЛЧИЋ: Увјерен сам, уколико званичници који су обећали подршку помогну, да ћемо у роковима то успјети да завршимо. Филм је у продукцијском смислу веома захтјеван и скупоцјен. Планирамо премијеру за 15. септембар 2026. године (Дан српског јединства, слободе и националне заставе), послије тога Београд, Ниш...

ГЛАС: Ко све чини екипу са којом ћете радити?

ЕЛЧИЋ: Поносан сам на изабрану екипу, то су ауторитети не само нашег простора већ и много шире. Глумци су већином из Републике Српске, остали из Србије, САД и Француске. Носилац пројекта је продукцијска кућа "Рамонда" из Београда и копродуценти АNTS PRODUCTION, "Film Plus Pictures" d.o.o. из Београда као и Удружена продукција - "Први кадар" из Источног Сарајева.

Пише: Жељка Домазет