У склопу рубрике "Писма читалаца" преносимо вам текст Драгана Мишића из Милића.

Писмо преносимо у цјелости.

Поштовани,

Уз све дужно поштовање, морам да Вас обавијестим да моје дијете престаје да прати наставу преко „Вибер“ групе и да ће све своје обавезе испунити и презентовани на првом наредном часу.

Од првобитних школских система, прије неколико хиљада година, па до модерних школа какве данас познајемо, смисао школе као институције и образовног система није промијењен: стицање вјештина, способности и навика.

„Виберима“, „Месенџерима“ и сличним забавним апликацијама, ово се не може назвати школом и цијели школски систем губи смисао. Сама настава се увијек одвијала уживо када је комуникација двосмјерна између наставника и ученика.

Наставник одржава (у правом смислу) час, а својим вјештинама које је стицао образовањем и искуством, успоставља систем, држи пажњу ученика и у складу са тим усклађује наставу. Наставник има обавезу да прати развој ученика као појединца и да открива и подстиче његове таленте који се могу даље развијати. Такође, врло често наставник може да уочи проблеме у развоју дјетета и да се ти проблеми у сарадњи са родитељима на вријеме отклоне.

Оваквим начином рада ни један наставник не може да зна да ли његово предавање држи пажњу и који је ниво концентрације ученика... Ученици више нису учесници часа већ само пуки посматрачи.

Спорт и умјетност су обрисани из плана и програма. Наставком овакве праксе, дјеца губе континуитет у раду, губе навике, претходно знање...Умјесто да допуњавају, они заборављају, таленти остају занемарени, што ће умногоме да им се одрази на даље школовање.

Имали смо такве ратне генерације које су остале за цијели живот „осакаћене“, зато не смијемо дозволити да се то деси нашој дјеци.

Додајмо и то да по правилима, поменуте апликације могу из безбједносних разлога користити само старији од 13 година.

Срдачно,

Драган Мишић