На данашњи дан прије петнаест година напустио нас је Драган Стојнић, легенда југословенске и српске шансоне, шармантни господин баршунастог гласа чије су пјесме “Била је тако лијепа“, “Један човек и једна жена“, “Маестро и виолина“, “Вино и гитаре” заувијек освојиле женска срца.
Драган Стојнић рођен је у Београду 10. новембра 1937. године, а каријеру је почео у Скопљу, Сарајеву и Бања Луци шездесетих година. Ови градови, како је говорио, обиљежили су њега и његово музичко стваралаштво, али гдје год да је ишао у срцу је увијек носио пјесму. Одувијек је маштао да постане пјевач, а на сцени је провео скоро 40 година. Студирао је француски језик, који никада није дипломирао, али је касније ипак завршио Вишу туристичку школу.
Његови почеци се везују за тада чувени сарајевски ансамбл “Пријатељи“, а први велики успјех постигао је 1964. године побједом на фестивалу у Краљеву “Микрофон је ваш“ са пјесмом “Била је тако лијепа“, тадашњим евровизијским хитом, пјесмом представницом Француске 1963. године. Сљедеће године такође добија прву награду на фестивалу у Опатији са евергрееном “Зашто долазиш само са кишом“. Послије тога 1966. године гостује у париској Олмпији, интернационалном храму музике, а његове плоче су почеле да се продају у огромним тиражима.
Свој најплоднији стваралачки период Драган Стојнић је имао у Сарајеву, гдје је током шездесетих снимио више француских шансона, а кроз преводе текстова југословенска публика је добила прилику да упозна смисао и дух француске шансоне.
Успјешно је сарађивао са сарајевским оркестром Есада Арнауталића који је био и аранжер више његових пјесама. Истих година повремено је наступао и на југословенским фестивалима забавне музике (Опатијски фестивал, Ваш шлагер сезоне, Београдско пролеће), пар пута је представљао и Радио – телевизију Сарајево на националним изборима за Пјесму Евровизије.
Серију традиционалних солистичких концерата поводом 8. марта започео је 1984. године у Београду, којима је одржавао нераскидиву везу са публиком. Одржао је многобројне концерте и наступе широм Југославије, а захваљујући пјесми обишао је и готово цијели свијет. Када је 1991. снимљен филм “Мој брат Алекса”, који говори о животу и дјелу Алексе Шантића, Стојнић је отпјевао готово цјелокупни музички материјал.
Драган Стојнић умро је 19. марта 2003. после дуге и тешке болести у Градској болници у Београду. Сахрањен је 21. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.