Данас истиче рок који су правни заступници словеначке фирме "Виадукт" дали Босни и Херцеговини за уплату 110 милиона КМ одштете због раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу.

Док је трајао тај рок обрачун камате био је замрзнут па да је испоштован БиХ би могла платити “само” око 110 милиона.

Са истеком рока уз обрачунате камате укупно потраживање је повећано на више од 113 милиона КМ и наставља да расте.

Правни заступник словеначког предузећа "Виадукт" Предраг Барош у априлу је за "Српскаинфо" рекао да дневна камата износи 9.570 евра (око 18.600 КМ).

Објаснио је да камата по пресуди иницијално износи 7,1 одсто али због сложеног начина обрачуна, јер се камата додаје на главницу на коју се опет обрачунава камата и тако у круг – камата на годишњем нивоу прелази 20 одсто.

На основу тога може се закључити да ће и износ камате бити још већи.

Највећа иронија у случају "Виадукт" јесте та што се могао постићи компромис да све буде ријешено за један милион.

Уговор о додјели концесије са „ХЕС Врбас“, које је у власништву „Виадукта“ потписан је 2004. године, а њиме је била планирана изградња ХЕ „Крупа“ и ХЕ „Бањалука-Ниска“.

Међутим, уговор је раскинут након што је Влада додијелила концесију за изградњу ХЕ „Бочац 2“ која је онемогућила изградњу ХЕ „Крупа“. На челу Владе Српске у том тренутку је био Милорад Додик.

Бивши правобранилац БиХ Млађен Мандић рекао је да је тужба стигла 2016. године, када је он био правобранилац БиХ, и да је упозоравао да ће овај случај бити изгубљен.

– Словенци су били заинтересовани да се плати милион и да повуку тужбу и то би се завршило. Међутим, ни то није одобрила Влада коју је тада водила Жељка Цвијановић – нагласио је Мандић.

Након тога, 2017. године је склопљен Уговор између Савјета министара БиХ на челу са Зораном Тегелтијом и Владе Републике Српске коју је у том тренутку водила Жељка Цвијановић по којем Српска преузима обавезе плаћања.

Коначном одлуком Арбитражног вијећа у Вашингтону, БиХ је обавезана да “Виадукту” исплати одштету.

Плаћање није могуће избјећи и то је већ свима јасно, тако да свако одуговлачење ствара додатне трошкове, дневно око 20.000 КМ.

Јелена Цвијетић, правобранилац БиХ, недавно је током јавног саслушања пред Комисијом за борбу против корупције и Комисијом за финансије и буџет Парламента БиХ објаснила да је једина могућност да БиХ плати дуг тужиоцима.

Након тога може регресном тужбом тужити Републику Српску и тражити исплату новца који је исплатила по пресуди гдје има право и на законске затезне камате и трошкове који су произашли из тог поступка.