То сам закључио ових дана послије дугогодишњег пажљивог читања, користећи анализу садржаја, концептуалну анализу, текстова из новине и портала из Федерације БиХ који говоре о ратним дешавањима у Приједору од 1992. до1995.године.

Непосредни повод за писање овог коментара је текст, објављен 30.априла 2017. године: “Приједор 30.04.1992: Бошњаци морали означити куће бијелом заставом”, пише Патриа, http://nap.ba/new/vijest.php?id=35160.

Посебно дио који овдје цитирам и наглашавам ријећ убијено: “Нажалост, Приједор ће се убрзо претворити у један од најкрвавијих градова у БиХ, у којем, према  подацима Регионалног савеза логораша Бања Лука убијено је 3.178 људи, углавном Бошњака те нешто мање Хрвата.”

Какав је то ратни сукоб у Приједору у коме се углавном убијају Бошњаци и Хрвати,  кад сви знамо да је рат друштвени догађај ком је основна одредба да у њему гину војници свих страна, а цивили се убијају?

Што се прећуткује да у ратном сукобу и  Приједору има Бошњака и Хрвата који су погинули у ратним операцијама као војници?

Зашто у федералној штампи и на порталима нема података ни о убијеним ни о погинулим Србима у Приједору?

Зашто и коме треба и чему служи “истина” да у Приједору “убијено је 3.178 људи, углавном Бошњака те нешто мање Хрвата.”? Ова “истина” хиљаду пута понављана сигурно није у корист помирења и заједничког мирног живота у БиХ!

Ова истина заснована је на изјавама представника бошњачких удружења несталих и заробљених. Третирају их новинари као једини извор који знају све истина о ратном сукобу у Приједору! У цитираном тексту једини извор је Регионални савез логораша Бања Лука!

Зашто неће федерални новинари и што им је тешко погледати и друге изворе, а и они а и ми знамо да је њихова етичка обавеза, а и на то их обавезују о препоруке, да питају и цитиратају и друге изворе, на примјер хашке пресуде, извјештаје хашких експерата, Босанску књигу мртвих, извјештаје Института за нестала лица БиХ, Међународног комитета црвеног крста, Међународне комисије за нестала лица, и друге домаће и међународне релевантне и референтне институције.

Да су федерални новинари консултовали, на примјер, податке из Босанску књигу мртвих, који су потврђени и подацима хашких експерата, о ратним жртвама у Приједору видјели би, прво: да се у рату има цивилних и војних жртава из реда свих народа, друго: да у рату гину војници, а убијају сe цивили и заробљени војници из реда свих народа.

Број жртава рата у Приједору је 4.868.

Од 4.868 жртава 3.819 је цивила и 1.049 војника.

Од 4.868 жртава 4.473 су мушкараци а 395 су жене.

Од 4.869 жртава је 3.689 Бошњака, 206 Хрвата, 933 Срба, и 41 Осталих.

Од 3.819 убијених цивила Бошњака је 3.515, Срба 78, Хрвата 186 и Осталих 41.

Од 1.049 погинулих војника Срба је 855, Бошњака 174, Хрвата 20

И на крају, само да се зна, подаци из референтних и од свијета потврђених извора, говоре да је у Приједору током рата погинуло 885 Срба и убијено 78, а погинуло је 174 Бошњака и 20 Хрвата, и да нико није прихватио као валидне, парцијалне, идеолошке и националистичке податке Регионалног савеза логораша Бања Лука, који тврде да је “убијено је 3.178 људи, углавном Бошњака те нешто мање Хрвата.”

Живим с надом и жељом да ће коначно у Федерацији БиХ доћи боље вријеме у ком ће новинари својим радом доприносити истини и помирењу, тако што ћу доживјети да прочитам вијест у новинама или на порталу, вијест која гласи: “Нажалост, Приједор ће се убрзо претворити у један од најкрвавијих градова у БиХ, у којем, према подацима удружења зараћених страна, имамо 4.689 жртава, из реда све три народа, Бошњака, Срба и Хрвата, од којих је 3.819 убијено а 1.049 погинуло.”