Протест без људи у коме је страдао слон! јер су “Играчке, предвођене плишаним слоном…” Ако играчке имају вођу је ли то разлог да њих треба хапсити? Мало озбиљне шале на почетку!

“Можда је право питање да ли надлежни органи (мисли на органе Републике Српске ) уопште знају на који начин људска права функционишу...”, прочитах данас у коментару "Ово што се дешава прелази у опасну тенденцију ограничавања слободе", аутора Дејана Лучке, који је објављен на:  https://www.6yka.com/novosti/ovo-sto-se-desava-prelazi-u-opasnu-tendenciju-ogranicavanja-slobode. 

Добро питање, али ја мислим да и право  питање : Знају ли грађани Републике Српске , и протестанти и они притив којих се протестује, на који начин функционишу људске слободе и људска права?

Без знања и правилне примјене тог знања нема владавине људских права и слобода ни у једној заједници, друштву, ентитету, држави. Мислим да би потпуније знање најприје обавезно требали  имати они који су у првим редовима борбе за људска права и слободе!

Је ли најновија прича, фим перформанс “Протест без људи” Стевана Благићу прича, филм;  

-о забрани јавног скупа,  окупљања грађана ради задовољавања, остваривања културно-умјетничких  интереса, који се иначе не пријављују. (Члан 30. Закона  јавном окупљању  Републике Српске); 

-о забрани протеста појединца, људа , који не треба бити пријављен; 

- о “Протесту без људи” или;

-о забрани окупљања, сакупљања  људи на одређеном простору.

Ако је ово прича о перформансу “Протест без људи”, онда се морамо подсјетити шта је то перформанс.

Перформанс је импровизовани или режирени кутурни догађај, у умјетности најчешће се односи на догађај у којем једна скупина људи (перформер или перформери) изводе, тј. понашају се на одређени начин за другу групу људи — публику. Понекад је граница између перформера и публике врло нејасна тако да и публика може са својим реакцијама представљати саставни дио перформанса.

Перформанс је окупљање грађана ради задовољавања, остваривања кутурно-умјетничких интереса, и Закон о јавном окупљању Републике Српске, члан 30., то дозвољава није потребно пријављивати ово окупљање грађана, ни полицији ни службама града Бања Лука.                                                                       

Стефан Благић , преноси portal https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/134467/stefan_blagic_na_slobodi_igrachke_predvodjene_plisanim_slonom_zadrzane_u_pritvoru.html изјављујe да је: “Дешавање на Тргу Крајине од јутрос било је само културно-умјетнички перформанс, ништа друго”. Али полицајци нису то разумјели, нити прихватили његову аргументацију да је то културтно-умјетнички перформанс. Видјећемо како ће суд за прекршаје оквалификовати ово дешавање!

Да закључим, нагласим да нико нема право прекидати културни догађај, перформанс.

Ако је ово јавни протест појединца , Стефана Благића са перформансом, под нелогичним називом “Протест без људи ”, онда ни он није могао бити прекинут, јер свугде у  цивилизованом свијету, протест појединца није потребно пријављивати!  

Исто тако, протест појединца нико нема право прекидати. И чак је потребно И на обострано задовољство дужни су сви, па И полиција,  обезбјеђивати услове да човјек, појединац може у миру протестовати.

Да ли је могућ  протест без људи? Да би постојао протест мора  га организовати  човјек, један људ. Може користити тијело као протест, може користи свој глас, или неки рифлет, постер, плакат.  Током протеста користе се и други предмети, они које је природа створила  или човјек својим рукама, или неким другим својим продужетцима.   Бит протеста је да човјек, људ саопштава јавности против чега протестује. Могу ли предмети из природе или производи људског рада , овом приликом плишане и пластичне  играчке, са и без порука на или около себе, бити протеста ако нема крај, испред или иза човјека, људа? И то би изгледало, личило али не би стварно био “Протест без људи.”Могу бити играчке дио протеста, могу се појавити , а да нема крај , иза или спред њих конкретних људи, на мјесту гдје је постављена инсталација, перформанс , али то је за мене недовршени, крњи протест. 

И да би протест био комплетан мора иза њега стајати конкретан човјек, људ.

Најближе смо истини ако тврдимо да је перформанс “Протест без људи.”, почео као перформанс, јавни протест једног лица са играчкама, који се због лоше изведбе  преобразио у организовани јавни скуп више људи који протествују против забране јавног окупљања од стране полиције и других органа власти. 

На основу прегледа и анализе садржаја више десетина новинских и телевизијских прилога који су објавјени на порталима, присуствујемо рашомонијади, различитом погледу, приказивању и тумачењу овог друштвег догађаја, у којој учествују Стефан Благић, чланови Рестарта и Правде за Давида, новинари, случајни пролазници и полицајци, органи реда, дио државног апарата, и наравно у главној улози играчке и једна клупа за сједење на Тргу Крајине у Бања Луци. 

Прво што пада у воду, прво што није истина јесте да је ово није перформанс у класичном смислу те ријечи.

Друга могућа истина о овом догађају да је ријеч о протест појединца, Стефана Благића, (он сам неколико пута говори да нема јавног окупљања, да је он сам и да га не могу хапсити и приводити као организатора непријављеног протстног скупа) није истина јер у овом друштвеном догађају учествују активно и чланови Рестарта и Правде за Давида, новинари који се могу  видјети  на фотографијама И тв прилозима, а и сами (чланови Правде за Давида, Озрен Пердув) изјављују да су организатори и учесници овог јавног протеста. 

Занимљиво, да су у току јавне расправе о измјенама Закона о јавном окупљању Републике Српске појавила идеја да се у закон угради и норма да се мора пријављивати и протест који организује појединац.

У једном тренутку организатори изјављују, а преноси https://inforadar.ba/nakon-performansa-sa-igrackama-na-trgu-krajine-policija-privela-stefana-blagica/: “То је требало  (перформанс “Протест без људи”) да буде први протест у нашој земљи на којем се неће окупљати људи.” Први пут ја сам чуо да је могућ протест на којем се неће окупљати људи него ће се окупљати играчке као субјект јавног протеста. 

Ако је и могућ успјешан “Протест без људи”, овај није успио, ово је, за сада , пријер неуспјелог протеста без људи!

Да се мало боље припреми за овај јавни протест Стефан Благић , имали би данас добар примјер успјешно изведеног перформанса, не са називом “Протест без људи”, већ јавни протест једног лица са перформансом са називом “Протест једног човека и више играчака, за који он не би имао обавезу да га пријави и чека одобрење. И ако би га неко прекинуо, ухапсио и привео чинио би кажњиво дјело.

На крају, послије свега, полиција је видјела, оно што јој је и наложено да гледа, видјела на Тргу Крајине, јавно окупљање људи које није пријављено, а ни одобрено. И у складу са тим сазнањем су и поступили. Ухапсили и организатора и играчке. Организатору слиједи суђење, не знам шта же бити са играчкама!

У јавном мњењу је створена слика да је овај догађај, прича, филм прича о о забрани окупљања, сакупљања  људи на одређеном простору, у одређеном времену. Неки подржавају забрану а неки је неодобравају.

Људи, организатори се осјећају повријеђени и дискриминарни, и надам се да играчке нису током овог догађаја доживјеле понижење и душевну бол.

И свега, доступног, јавног, што сам видео и прочитао могу слободно, без много дилема закључити:  Мало је учесника и коментатора  овог догађаја који посједују компетенције, потпуно знање о законским нормама који регулишу људско права на слободу окупљања и изражавања.

Изражавам незадовољство са садржајем и духом вечине прилога који су усмјерени против Републике Српске, полиције и других инстистуција Републике Српске, јер су догађај посматрали и приказали само из неког свог лично интересног пропагадног угла. Има, наравно и садржаја који објективно приказују догађај, који критикују са аргументима, али мало је садржаја који нас образују, јер је и то задатак новинара.

Сви имамо право и слободу да учимо! Али многи то право не претварају о обавезу. Умислили да све знају!                                

Потребно је "Учити, учити и само учити!" како је рекао друг Лењин, да дођемо у посјед компетенција, аргумента, да можемо изјавити: ”Сваког дана у сваком погледу (у борби за људска права и слободе) све више напредујемо!” 

Аутор: Душан Шеховац