У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику код Пазарића данас је служен парастос поводом 29 година од затварања концентрационог логора "Силос" у Тарчину код Сарајева у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања и тортуре.

Протојереј-ставрофор Миљан Рађеновић у бесједи је поменуо имена свих жртава истичући да "свако ко положи живот свој за Христа, биће обавијен вијенцем славе, па су тако и имена српских страдалника у `Силосу` обавијени славом".

- Наша је света дужност да их никада не предамо забораву и да вјечно памтимо њихову жртву, а то можемо постићи само српском слогом и јединством, под окриљем Српске православне цркве - рекао је Рађеновић.

Фото: srna.rs

Према ранијим свејдочењима српских логораша и званичника Републике Српске, логор "Силос" у Тарчину био је и остао симбол страдања српског народа у протеклом рату, поготово ако се има у виду датум његовог настанка, чињеница ко су били затвореници и до када је постојао.

Многи сматрају да је цијела предратна општина Хаџићи била својеврсни логор за Србе, а да је "Силос" био један од најозлоглашенијих, јер су у том објекту страдали невина дјеца, жене и старци српске националности.

Бивши српски логораш из "Силоса" Ђорђо Шувајло рекао је раније Срни да су за злочине у тарчинском силосу директно одговорни тадашњи предсједник муслиманске општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић и њихови сарадници.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвица.

У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од којих су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања и тортуре.

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац, који је имао више од 85 година и који је умро у "Силосу" на температури увијек 10 степени нижој у односу на спољну.

Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.

Српски затвореници који су преживјели стравичне тортуре свједочили су да су тадашњи званичници у Влади такозване РБиХ долазили у "Силос" и да су били упознати о дешавањима у логору.

Бивши затвореник "Силоса" Радојка Пандуревић испричала је у ранијем свједочењу за Срну да је и муслимански ратни лидер Алија Изетбеговић два пута био у близини "Силоса".

Затвореник логора смрти покојни Славко Јовичић Славуј, који је и бивши посланик у парламенту БиХ, из "Силоса" је изашао 27. јануара 1996. године.

Он је свједочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, "убијали" глађу и тровали разним лијековима.

- Никад и никоме на свијету не поновило се такво страдање и таква мучења, која свијет и савремена цивилизација никад неће моћи да схвате, нити да разумију - навео је тада Јовичић.

О распуштању логора "Силос" затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.

Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата.

Дана 24. новембра 2011. године полиција је привела неколико припадника такозване Армије БиХ који су осумњичени да су учествовали у злочинима и прогону српског становништва на подручју сарајевске општине Хаџићи.

У Тужилаштву БиХ у Сарајеву је 19. априла 2012. године почело суђење осморици припадника такозване Армије БиХ који су осумњичени за незаконита хапшења, мучења и убијања, нечовечно поступање према српским цивилима у логору "Силос".

Осумњичени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.

За ово суђење је владало велико интересовање, не само породица убијених и оштећених већ и медија у БиХ и региону.

Суд БиХ је у јулу 2021. године донио другостепену пресуду којом су шесторица осуђених за злочине над цивилима осуђена на укупно 42 године затвора.

Бивши командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђен је на 10 година затвора, на по осам година затвора су осуђени некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора "Силос" у Тарчину /до августа 1994/ Бећир Хујић, командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник "Силоса" /од августа 1994/ Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер.

Њих шесторица су осуђена за противзаконито затварање и нечовечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у "Силосу", касарни Крупа у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење цивила на принудне радове.