Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије рекао је да је хиљаде и хиљаде Срба мучки убијено на подручју Гаравица, Бихаћа и Цазина прије 84 године само зато што су засметали онима који су жељели етничку чисту државу, а трагови тих злочина видљиви су и данас, јер се многа српска села од тога никада нису опоравила.

Владика Сергије је у бесједи након литургије у Храму Свете тројице у Бихаћу, поводом празника Светих мученика гаравичких и бихаћко-цазинских, истакао да је овај дан посебан, јединствен и непоновљив, јер се ови мученици први пут молитвено прослављају.

- Након више од осам деценија од њихове мученичке кончине они су заблистали на небу светих мученика пострадалих ради вјере православне, а својим страдањем запечетили су вјеру којом су живјели те су баш због тога овјенчани вијенцем мучеништва - рекао је епископ Сергије.

Владика је истакао да биолошки и духовни насљедници ових мученика нису заборавили њихово страдање 1941. године када су их комшије и некадашњи пријатељи потпомогнути усташким идеолозима из других крајева одвели из њихових породичних домова и са њива, те мучки убили.

- Они су убијени без икакве кривице, потпуно недужни како би Поуње, али и цјелокупно подручје квислиншке НДХ у потпуности очистили од православних Срба - рекао је епископ Сергије.

Владика је указао да није било српске куће ни православне породице која тог крвавог љета 1941. године није била завијена у црно.

- Неке породице су нестале и ни дан данас се за њих не зна. Неки засеоци су потпуно избрисани, а многи православни храмови су нестали у ватри. Зато нам је данас јасно зашто је Храм Свете Тројице први уништен до темеља у Павелићевој злочиначкој држави - рекао је епископ Сергије.

Владика Сергије каже да је застрашујући читати извјештаје и свједочење оних који су чудом Божијим преживјели то крваво љето.

- Зло је прекрило ове благословене крајеве, а дојучерашње комшије и познаници и пријатељи постали су крвници, џелати и велике убице. Овај низ крвавих злочина почињених на Гаравицама, Бихаћу, цазинском крају, Сувој Међи, Кладуши заувијек је нажалост промијенио демографску слику овог дијела Крајине, али о томе се у времену бивше Југославије није говорило на начин достојан истине - навео је епископ Сергије.

Владика је истакао да су незацијељене ране без признање кривице и опроста довеле до нових сукоба из којих се ни до данас нисмо испливали.

Парох бихаћки Славиша Милиновић рекао је да мошти мученика, које су данас присутни цјеливали наком молитве, представљају највеће сидро које српском народу неће дати да заборави Уну и Поуње.

- Коријен је јак, чврст, неуништив тако да из њега могу изнићи на вијек благословени изданци - поручио је Милиновић, који је током литургије рукоположен у чин протојереја.

Он је указао да Епархија бихаћко-петровачка и рмањска почива на моштима светих мученика.

- Нема стопе у овој благословеној епархији у којој није потекла крв нити има куће коју ратови нису завили у црно. То је наш усуд, наше брема, али и оно из чега црпимо снагу када нам је најпотребније - рекао је Милиновић.

Он је истакао да се никада не смијете заборавити жртва ових мученика, баш као ни њихова некадашња огњишта, храмови, гробља, кућишта, њиве, ливаде.

- Јер оно што је било њихово мора остати ваше да би сутра припадало вашим потомцима. То није само морална обавеза већ завјет којим морате остати вјерни до гроба - закључио је Милиновић.

На литургији, којој је присуствовао и вршилац дужности директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, приказана је икона мученика гаравичких и бихаћко-цазинских, као и новооткривене мошти, које су присутни цјеливали на позив епископа Сергија.

Прва прослава Светих мученика гаравичких, бихаћких и цазинских почела је јуче вечерњим богослужењем у бихаћком храму.

Сабор СПЦ је на мајском засједању, на приједлог епископа Сергија, у диптихе светих унио имена светих мученика гаравичких и бихаћких пострадалих 1941. године на Гаравицама, бихаћкој и цазинској крајини. Одлучено је да се свети мученици гаравички празнују 27. јула.

Усташе су у селу Гаравице код Бихаћа од 28. јула до 4. августа 1941. године убиле 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.

Према британским изворима, на Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.