Домаћим фармерима у БиХ велики проблем представља увоз меса из Европске уније, јер, како кажу саговорници, због различитих правилника о трајању исправности смрзнутог меса за људску употребу, на наше тржиште увози се неквалитетна роба.

Наиме, како су рекли, у ЕУ правилник каже да смрзнуто месо може да се користи за људску исхрану до шест мјесеци, док је у БиХ тај рок до годину дана.

Мишо Маљчић, предсједник Удружења узгајивача свиња Републике Српске, казао је за "Независне новине" да кад истекне рок у земљама Европске уније, прерађивачи и хладњаче траже начин да се ријеше тог смрзнутог меса, па се оно извози у треће земље, односно у БиХ.

- Домаћи грађани не обраћају пажњу на то шта конзумирају у исхрани и највећи проблем, поред истека рокова, јесте тај здравствени дио, а то је што месопрерада, да би повратила свјежину тог меса и   пласирала га на полице, то не ради безазленим средствима, јер се употребљавају велике количине нитратне соли, што није добро за здравље људи - каже Маљчић.

• 

  Месо из увоза преплавило домаће тржиште

  01.10.2024. 19:57

  Увоз свих врста меса у Босну и Херцеговину у току ове године повећан је за око 50 милиона КМ, док је извоз меса мањи за око 11 милиона КМ.   Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезива...

БиХ

Месо из увоза преплавило домаће тржиште

01.10.2024. 19:57

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је да чињеница да је у Европи тако кратак период када је месо замрзнуто у односу на нас, даје могућност увозним лобијима да увозе месо које је дуже замрзнуто.

- За то месо постоје знатно велике и високе таксе за уништавање након истека рока употребе у земљама Европске уније и њима је знатно повољније да то месо дају у бесцјење и добију додатне стимулансе од државе него да га уништавају тамо - казао је Маринковић.

Истиче да су се домаћи увозници досјетили да је то идеалан моменат и они то месо увозе.

- Мислим да то месо није штетно за исхрану људи уколико се увози и користи за прераду, а месо са наших фарми да се користи за свјежу употребу - казао је Маринковић.

Према његовим ријечима, пољопривредни произвођачи 15 година упозоравају на прекомјеран увоз меса, што за посљедицу има пад наше производње.

- Увозе се неконтролисано велике количине, што  дестимулише фармере да проширују своју производњу - казао је Маринковић.

Како је рекао, домаћи фармери имају капацитете да повећавају производњу.

- Јасно нам је да не можемо обезбиједити све потребне количине меса, али треба водити рачуна да се увози само оно што недостаје - казао је Маринковић.

Драшко Бањац, предсједник Удружења фармера Републике Српске, раније је рекао за "Независне новине" да се на наше тржиште увози неквалитетна роба.

- Сви знамо каква роба долази код нас, а каква иде у Европску унију. Често долазимо у ситуацију да нас у маркетима и месницама упозоравају да не купујемо поједино месо, што потврђује чињеницу да се код нас увози неквалитетна роба - казао је Бањац.

Игор Гавран, економиста, претпоставља да и у нашим и у ЕУ прописима постоје нека научна образложења и аргументи зашто је то тако.

- Наравно, и мени се чини логичним да су ЕУ правила строжа и сигурнија за потрошаче. Ипак, мислим да је битно споменути да је, без обзира на прописе, много лакше лажно декларисати старост замрзнутог меса него свјежег и охлађеног, па сами прописани рокови не гарантују да су декларације истините - казао је Гавран.

Додао је да је увоз меса штетан у сваком погледу, јер месо, како каже, можемо и сами произвести и требало би једино (а и то привремено) увозити живе животиње за даљи узгој и повећање сточног фонда, а касније од њих имати цијели ланац домаће производње меса "од пашњака до трпезе".

- У том случају се пуно лакше може планирати и дистрибуција меса у ланцу до потрошача, гд‌је би доминирала продаја свјежег и охлађеног меса, а замрзнутог тек у краћим роковима. Уз, наравно, позитивне економске ефекте, поред веће сигурности за здравље потрошача - казао је Гавран.